Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић уручила је данас у Смедеревској Паланци уговоре представницима 38 локалних самоуправа које су на јавном позиву добиле средства за улагање у повећање енергетске ефикасности у јавне објекте.
Општина Бачка Паланка добила је 18.690.984,48 динара за пројекат реконструкције другог дела зграде Општине, а потписивању уговора присуствовао је председник Скупштине општине Бачка Паланка, Милан Чавић.
Поручила је да је повећање енергетске ефикасности национални пројекат и посао који се тиче свих институција, привреде и грађана.
„Ово је осми пут да на јавном позиву држава додељује средства за повећање енергетске ефикасности у јавним објектима, а први пут новац се додељује преко Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности, која је у саставу министарства и основана је управо са задатком да помаже и јавном сектору, али и грађанима, да брже радимо на подизању енергетске ефикасности“, рекла је она, саопштило је министарство.
Како је истакла, укупна вредност пројеката који се суфинансирају кроз јавни позив је 1,12 милијарди динара, од чега је 687,6 милиона динара из средстава Министарства рударства и енергетике, преко Управе, а 436,3 милиона динара је учешће локалних самоуправа.
„Све што урадимо кроз овај пројекат значи здравију животну средину и уштеду енергије и то од 30 до 50 одсто годишње, у зависности од примењених мера“, навела је Михајловић.
Према њеним речима, на годишњем нивоу уштеда у потрошњи електричне енергије биће девет милиона киловат-часова (кWх), а очекивано смањење емисије угљен-диоксида (ЦО2) је око 4.500 тона годишње.
Она је подсетила да држава, поред јавних објеката, суфинансира и улагања у повећање енергетске ефикасности и у домаћинствима, где је до сада кроз три јавна позива у претходних годину дана обухваћено око 25.000 домаћинстава у свим деловима Србије.
Према њеним речима, укупно улагање кроз субвенције државе и локалних самоуправа је око 2,7 милијарди динара, од чега су 1,4 милијарде динара субвенције министарства.
„Такође, у сарадњи са Светском банком и ЕБРД обезбедили смо још 70 милиона евра за наставак пројекта, којим очекујемо да буде обухваћено више од 100.000 домаћинстава“, рекла је Михајловић.
Најавила је и да ће држава наставити да расписује јавне позиве, да повећава где је потребно субвенције које даје, истакавши како верује да је могуће да у наредне три године барем 45 одсто домаћинстава у Србији буде обухваћено овим пројектом.
„Ако знамо да Србија данас троши око четири пута више енергије него просечна чланица ЕУ за стварање јединице БДП-а и скоро два пута више топлотне енергије по метру квадратном у домаћинствима у односу на ЕУ, јасно је колико је ова област важна, и данас, кад имамо енергетску кризу, али и за будућност“, казала је Михајловић.
Како је прецизирано, пројекти за које су додељена средства укључују основне школе, зграде општина, домове културе, вртиће, факултете, центре за социјални рад, затворене базене, јавна осветљења, а први пут јавним позивом били су обухваћени и инсталација фотонапонских система и соларних панела за производњу електричне енергије.
Председник општине Смедервска Паланка, Никола Вучен, рекао је да улагање у енергетску ефикасност подразумева значајне уштеде у свим општинама и као један од примера навео зграду Општине Смедеревска Паланка, у коју није улагано 60 година.
„У овој години укупно улагање општине Смедеревска Паланка, заједно са Министарством је 80 милиона динара, што је највеће улагање у једној години у ову област“, казао је Вучен.
Председница општине Трстеник, Милена Турк, рекла је да ће кроз овај пројекат бити унапређена енергетска ефиксаност у основној школи у Трстенику, као и да та општина има и друге заједничке пројекте са Министарством у овој области.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић казао је да овај град трећу годину заредом добија средства од министарства на јавном позиву за повећање енергетске ефикасности јавних објеката, и захвалио на доброј сарадњи и подршци локалним самоуправама.
Субвенције су додељене за пројекте у: Трговишту, Нишкој Бањи, Куршумлији, Гаџином Хану, Ужицу, Босилеграду, Врању, Ражњу, Краљеву, Свилајнцу, Љубовији, Новом Саду, Зајечару, Врњачкој Бањи, Новом Пазару, Нишу, Бољевцу, Ваљеву, Крагујевцу, Кули, Прибоју, Трстенику, Смедеревској Паланци, Неготину, Љигу, Пироту, Бачком Петровцу, Власотинцу, Смедереву, Книћу, Кикинди, Суботици, Сенти, Бачкој Паланци, Крупњу, као и београдским општинама Обреновац, Палилула и Стари град.
