Пре 32 године на данашњи дан у Београду су одржане прве велике демонстрације против режима Слободана Милошевића, током којих су погинули полицајац Недељко Косовић и ученик Бранивоје Милиновић.
Главни захтеви демонстраната 9. марта 1991. године били су смена генералног директора и четири уредника Радиотелевизије Београд због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун Српског покрета обнове и других опозиционих странака.
На забрањени митинг на Трг Републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду.
Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије, која је тада први пут названа „ТВ Бастиља“. Око поднева полиција је кренула у разбијање демонстрација, а лидери опозиције склонили су се у Народно позориште, чија им је врата отворила тадашња управница Вида Огњеновић.
Док су се са терасе Народног позоришта обраћали демострантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима и коњицом.
Демонстранти су пружали жесток отпор, због чега су почели сукоби са полицијом.
Повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици погинуо је полицајац Недељко Косовић, док нешто касније полиција употребљава ватрено оружје и убија седамнаестогодишњег Бранивоја Милиновића.
Власт је тада извела тенкове на београдске улице, ухапшен је лидер СПО Вук Драшковић и забрањен рад телевизије Студију Б и Радија Б92.
Милошевић је демонстранте назвао „снагама хаоса и безумља“.
Одговор на силу стигао је следећег дана, јер су из Студентског града ка Теразијској чесми кренули студенти, и тада је почела „плишана револуција“.
После неколико дана протеста усвојени су захтеви, смењено је руководство РТВ Београд, министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, Б92 и Студио Б наставили су рад, а из затвора је пуштен Вук Драшковић.
