БЕОГРАД – Председник Организације потрошача и Удружења банкарских клијената Ефектива Дејан Гавриловић изјавио је за Танјуг да су ових дана корисницима кредита у Србији, који су раније тужили банке због трошкова обраде кредита и добили спорове, сада почеле да стижу ревизије тих пресуда, према којима у року од осам дана морају да врате износ који су раније добили.
„Јављали су нам се грађани који су добили ревизије, а о таквим случајевима пишу и адвокати на својим групама. До овог обрта је дошло након промењеног става Врховног касационог суда, односно његове допуне из септембра прошле године“, каже Гавриловић и додаје да се у овим случајевима више ништа не може урадити и да права на жалбу нема.
Према његовим речима, грађани ће осим враћања новца који су добили од банака на основу ранијих пресуда, морати да плате и трошкове судског поступка.
Гавриловић за Танјуг наводи да за сада стижу само ревизије пресуда везаних за трошкове обраде кредита, а додаје да је питање дана када ће кренути и оне везане за плаћање премије осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.
У Удружењу банака Србије (УБС) кажу да они немају никакав утицај на одлуке суда, те да осим из медија немају сазнања о ревизијама пресуда и подсећају на саопштење УБС с краја септембра 2021. издато после допуне става Врховног касационог суда (ВКС).
Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић за Танјуг наводи да је УБС у том саопштењу позвало грађане да се одрекну својих тужбених захтева и да тако са банком са којом су у спору уреде односе на обострано задовољство.
„Подсећамо такође да је тај позив нажалост био предмет различитих недобронамерних сумњичења и оспоравања, као и одвраћања грађана од договарања са банком, која и сада трају“, каже Васић.
Додаје да је могуће да ће овакве одлуке суда определити неке који су тужили банку да се одрекну тужбеног захтева и наводи да је према проценама до сада то учинило око 30.000 клијената.
Поводом банкарских спорова након допуне става ВКС, недавно се огласио и Виши суд у Новом Саду и између осталог навео да је „сваки предмет специфичан и постоји заиста велика разноликост у погледу чињеничних тврдњи на којима грађани заснивају своје захтеве и изведених и прихваћених доказа, па тако и одлуке судова зависе од стања у списима предмета и утврђених чињеница“.
Према ставу ВКС, како је навео Виши суд у Новом Саду, ништавост одредаба уговора о трошковима обраде кредитних захтева постоји у сваком оном случају када кориснику кредита у уговорној фази није достављена писана понуда са означеном висином трошкова кредита, затим када му је писана понуда достављена, али тако да опредељени трошкови кредита нису истовремено приказани и кроз ефективну каматну стопу и када се утврди да је плаћањем овог трошка дошло до двоструке наплате.
У свим овим случајевима судови и даље налазе да су основани тужбе и захтеви грађана за утврђење ништавости одредаба уговора о кредиту које се односе на накнаде на име трошкова обраде кредита и доносе пресуде којима усвајају такве захтеве.
С друге стране, када банке докажу да су приликом закључења уговора испуниле све наведене услове суд такве захтеве одбија, наводи се у извештају Вишег суда у Новом Саду.
Суд је појаснио да у овим предметима поступа као другостепени суд у поступцима по изјављеним жалбама на пресуде основних судова са територије његове надлежности.
Највећи број нових предмета по жалби који су остали нерешени у току 2021. године пред Вишим судом у Новом Саду односи се управо на спорове грађана против банака, а реч је о 27.392 предмета.
С обзиром да је реч о споровима мале вредности, одлуке Вишег суда у Новом Саду су коначне, односно правоснажне, што значи да против њих више није могуће пред судовима више инстанце преиспитивати законитост и правилност, осим у изузетним случајевима када Врховни касациони суд дозволи изјављивање ревизије због уједначавања правне праксе.
