Инфлација која се захуктава последњих месеци најтеже ће погодити сиромашније и слојеве са просечним примањима.
У стопи од 7,9 одсто, колико износи раст малопродајних цена у поређењу децембра ове са истим месецом прошле године, три четвртине се односи на кретања вредности хране и енергената, пише Данас.
Како је учешће тих категорија у потрошњи највеће код становништва са нижим примањима, за њих ће инфлациони удар бити далеко већи.
Посебно за оне који не рачунају на раст минималне зараде, пензије или плате у јавном сектору али и за грађане који се најављеним повишицама надају, јер их је досадашњи раст цена већ „појео“.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић подсећа да инфлација увек смањује куповну снагу новца, а да би се она повећала реално, раст примања мора бити већи од стопе инфлације.
„Инфлација не погађа свакога на исти начин. Мера коју ми узимамо у обзир, индекс потрошачких цена, у свом саставу има разне компоненте и оне могу различито да буду погођене инфлацијом. Видимо сада да цена хране највише расте, тако да ће становници код којих је то најзаступљеније у потрошњи, осетити ову инфлацију много теже, за њих је она виша од осам одсто колико званична статистика бележи. То је питање које би морало да буде третирано одговарајућом политиком социјалне помоћи, а посебно се истиче сада, кад се линеарно дају некакви механизми подршке, додатне куповне снаге младима или другим уместо онима који су социјално угрожени и који ову инфлацију највише осећају“, каже Шошкић.
Он додаје да ће на раст инфлације утицати дешавања на међународном тржишту енергената и хране, док ће код нас зависити од тога да ли се планира некакав одговор централне банке и да ли ће се наставити експанзионе мере фискалне политике које су усмерене на давања становништву.
И Милојко Арсић, професор на истом факултету, потврђује да је досадашња инфлација већ значајно смањила вредност дохотка сиромашнијих грађана, оних који имају плату мању од просека.
Објашњава да је карактеристика инфлације да погађа оне са фиксним дохотком, којима се плате и зараде најчешће мењају једном годишње, јер њихова примања се растом цена обезвређују из месеца у месец. Такође, у већој мери погађа сиромашније а нарочито када поскупљују храна и енергенти које већим процентом учествују у њиховој потрошњи.
„Кретање инфлације у овој години зависиће од тога које ће мере предузети велике централне банке, попут америчке, европске па и наше. Глобална инфлација изазвана је због велике монетарне експанзије која је примењена широм света, штампано је доста новца али привредна активност, суочена са доста проблема, не може да прати те нарасле дохотке и трошкове. У таквој ситуацији, равнотежа се успоставља кроз инфлацију. Она обезвређује те дохотке, усклађује их са могућностима производње. Дакле, главни генератор је монетарна експанзија која се догодила протеклих месеци а постоје и неки други фактори, попут онога што се догодило на тржишту енергената, с једне стране изазвано проблемима на страни понуде, а са друге и неким геополитичким факторима“, каже Арсић за Данас и додаје да наредни период зависи од тога како ће се те ситуације решити.
Саша Ђоговић, уредник публикације Макроекономска кретања у Србији, потврђује да потрес инфлаторних токова већ осећају сиромашнији слојеви.
„То је светски тренд који има и унутрашње факторе. Лошији пољопривредни род, пре свега житарица довео је до поскупљења хлеба, сточне хране, па се то прелило на месо, а слабији род сунцокрета на уље. Свакако је могуће да су се на том таласу оправданих фактора трговци додатно уграђивали, тако да је и то могло додатно да погура цене. Али на цене енергената Србија није могла да утиче. Реч је о светском феномену услед отопљавање глобалне тражње, што је погурало цене нафте на изузетно високе нивое, као и гаса услед енергетске кризе, или струје која је према новим уговорима за привреду већ скупља а ове године ће се пребацити на све потрошаче. Предузећа ће морати да рационализују трошкове или да смањују обим пословања, а код домаћинстава ће поскупљење струје доћи након избора што ће додатно, уз овај напад из сектора хране, погоршати положај сиромашнијих. Та аждаја инфлације посебно у првом делу године ‘појешће’ велики део разних повишица, али у другом полугодишту можемо очекивати сплашњавање инфлаторних токова под условом да пољопривредни род буде успешнији него лане“, закључује Ђоговић.
