Снажан земљотрес који је погодио Турску и Сирију је велика непознаница, рекао је професор Рударско-геолошког факултета Драган Миловановић. Ослобођена је велика количина енергије, па се последице ових потреса могу осетити и на Балкану. Превентивно треба да будемо спремни и да знамо како да се понашамо у случају потреса, рекао је Миловановић.
Драган Миловановић, говорећи о разорном земљотресу који је погодио Турску и Сирију, рекао је да земљотреси настају када се једна од плоча која је тежа подвлачи под другу, када се акумулира огромна количина енергије.
„Интензитет земљотреса зависи и од дубине на којој се дешава. Овај је био плитак, самим тим и енергија се много брже ослободила и дошла на површину. Зависи и од састава стена, склопа подручја. У овом случају, то је ишло у правцу да буде веома јак“, објашњава Миловановић.
Око 22.000 потреса 2022. године, регистровано је у анадолијској регији. На питање да ли је могло да се предвиди да ће земљотрес у Турској и Сирији бити јак, Миловановић је навео да је тај простор „осињак“, односно подручје према геолошкој грађи предвиђено за земљотресе.
„Ту су се дешавали и дешаваће се велики број земљотреса. То је очекивано. Остаје само немогућност предвиђања, када и ком делу ће се земљотрес догодити. Налазимо се у алпско-хималајском појасу, који креће од нас, па иде преко Београда, Грчке, Турске до Хималаја. Тамо је интензивнија тектонска активност“, наводи Миловановић.
„Земљотреси се не могу спречити“
Наглашава и да се земљотреси не могу спречити, али се могу очекивати, не знајући када и са којим интензитетом. „То су велике и захтевне приче, ангажовање огромног броја људи, великих инструментарија. Реч је о просторима који се протежу хиљадама километара. Немате могућност да мерите акумулацију енергије, али имате индиректне показатеље“, каже Миловановић.
Гост РТС-а истиче да је важно да се информишемо како да се понашамо у случају земљотреса, као и да простор у коме живимо буде заштићен од таквих потреса.
Турска је врло ризично подручје. У земљотресу 1999. године, погинуло је 18.000 људи. На питање да ли се на том подручју сада може очекивати још земљотреса, Миловановић каже да се, према статистичким подацима, најчешће догоди један јак потрес, а након тога се смирује.
„Догоди се да се некада понови, не много пута, али углавном акумулирана енергија тражи одговарајуће време. Она ће сада да се опусти, плоча је сада клекнула, предахнула. Суштина је да ће број људи и настадалих бити много мањи, ако о томе водимо рачуна. Треба имати у виду да је тај простор доста скромног стандарда“, каже Миловановић.
Постоји ли могућност за земљотрес на Балкану
Истиче да на Балкану има разлога за бригу због ове сеизмичке активности, али да је реч о великој непознаници. „Ослободила се велика количина енергије. То није простор који се може дефинисати ауто-путем или границом од 100 метара. То су стотине километара. Није то хомогено тло, врло је сложено“, истиче Миловановић.
Према његовим речима, превентива је да у сваком тренутку будемо спремни, да знамо како да се понашамо за време земљотреса, као и да живимо у што безбеднијем простору.
„На нашем простору, дешавали су се земљотреси јачине између пет и шест јединица Рихтера, који су правили велике проблеме“, наводи Миловановић, закључујући да је за те случајеве најважније да се припремимо, едукација, као и одговорност.
