Ковид болница на Мишелуку у Новом Саду међу последњима је изашла из ковид система, а прва је обавила пренамену својих капацитета.
Најпре је у једном делу болнице отворено Одељење за дијализу, а сада и Јединица за палијативно збрињавање болесника и Одсек за ментално здравље у заједници. Искориштено ће бити 60 одсто капацитета, а из управе КЦ Војводина кажу да имају планове и за остатак простора. Идеја је да један део буде претворен у хоспис, али и да се ту преселе Клинику за офталмологију и ОРЛ.
За остале две ковид болнице – Батајницу и Крушевац још нема решења. Како су болнице власништво државе, Влада Србије треба да донесе одлуку о пренамени. Предлог министарке здравља проф. Данице Грујичић био је да се део капацитета искористи за отварање центара за палијативну негу. Она је навела да ту не би били смештени само умирући пацијенти, већ и они којима је потребна дужа нега након тешке саобраћајне несреће или тешке операције. Министарка сматра и да одређене зграде треба конзервирати, добро очистити, дезинфиковати, окречити и на неки начин оставити за, „не дај боже“,у случају појаве неке нове пандемије.
Три ковид болнице – Мишелук, Батајница и Крушевац имале су важну улогу у борби са пандемијом вируса корона. Њихови капацитети су око 2.000 болничких постеља и опремљене су најсавременијом опремом – имају скенере, комплетне операционе сале, респираторе, рендгене, ангио сале. Многе клинике у Србији не могу да се похвале таквом опремом. Саговорници Euronews Србија кажу да не треба дозволити да опрема пропада и да је најбоље прерасподелити је у друге здравствене установе.
Мишелук: Отворен одсек за ментално здравље
Ковид болница на Мишелуку има 600 постеља. Најпре је у једном делу отворено Одељење за дијализу, а сада и Одсек за ментално здравље у заједници, као и Одељење за палијативну негу. Директорка КЦ Војводина др Едита Стокић каже да ће отварањем Одсека за ментално здравље бити унапређен рад Клинике за психијатрију КЦ Војводина.
Она је навела да новоотворени одсек има за циљ спровођење мера за унапређење менталних поремећаја и промоцију менталног здравља, а опремљен је на најсавременији начин. Ко ће на психотерапију, индивидуалну радну терапију, групну терапију на Мишелук, одређиваће лекари Клинике за психијатрију.
На Мишелуку ће почети да ради и Одељење за палијативно збрињавање болесника, а у ту сврху обезбеђено је 50 кревета.
„Војводина је по први пут добила један такав вид здравствене заштите, који ће стандард лечења подићи на потпуно нови ниво“, рекла је она.
Ту ће се збрињавати пацијенти који болују од тешких, неизлечивих болести. Смештај болесника у делу за палијативну негу одвијаће се преко интернистичких служби Клиничког центра Војводине. На одељењу палијативне неге радиће здравствени радници из КЦ Војводина, а сви су претходно прошли посебну обуку рада са таквим пацијентима.
Ковид болница у Крушевцу
Из Министарства здравља нисмо добили прецизне податке када ће се обавити пренамена остале две ковид болнице. Како кажу идеја министарке је да део капацитета буде палијативна нега, за остатак се и даље тражи решење.
Чини се да су најближи решењу за ковид болницу Перуновац у Крушевцу. Како је за Еуронеwс Србија раније рекао њен координарор проф. Радмило Јанковић, из ње су последње ковид пацијенте испратили још у марту ове године.
„На основу процене Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, донета је одлука о престанку рада Ковид болнице у Паруновцу, али она неће бити конзервирана, већ ће се у њу преселити део ОБ Крушевац и биће отворено посебно одељење за продужено лечење и негу, укључујући и палијативно збрињавање и негу“, кажу у Министарству здравља за Euronews Србија.
Наводе да су организовали више састанака са запосленима у Ковид болници у Паруновцу, директорима Завода за јавно здравље Крушевац, Опште болнице Крушевац и одржало више седница Комисије за кадрове здравствених установа у Министарству здравља.
„Договорено је да се измени Уредба о плану мреже здравствених установа и да се увећа број постеља како за акутно лечење, тако и за продужено лечење и негу за ОБ Крушевац.
Након усвајања измене Уредбе о Плану мреже здравствених установа, измениће се и кадровски планови оних здравствених установа у којима ће то бити неопходно, како би се сви запослени у Ковид болници у Паруновцу преместили у здравствене установе у местима у којима имају боравиште“, кажу у Министарству.
Ковид болница у Батајници
Први пацијент је у ковид болницу у Батајници примљен 4. децембра 2020. године. Током 908 дана рада, у тој здравственој установи лечено је 24.000 пацијената. Директорка Батајнице проф. Татјана Аџић Вукичевић рекла је пред затварање ковид болнице да је у њој излечено 15.000 пацијенатаи „отишло кући“, 2.500 пацијената је пребачено у неке друге здравствене установе. На жалост 6.500 људи лечених у Батајници, али и доктора и медицинског особља није преживело.
Ковид болница у Батајници је највећа, има око 1.000 постеља. Лекари кажу да је за толику здравствену установу тешко урадити пренамену, али је најлошије решење да вредна опрема стоји и пропада.
Епидемиолог Зоран Радовановић каже да је палијатива неопходна и цивилизовани услови за тешке пацијенте, али да за та одељења није неопходна тако скупа опрема.
„Та опрема би могла да се распореди по здравственим установама у Србији. Наш проблем је сада што имамо довољно опреме, а нема ко да ради на њима“, рекао је Радовановић за Euronews Србија.
Наводи да је за тако велику болницу тешко наћи решење.
„Потребна је добра организација, да се на најпаметнији начин искористе постојећи капацитети и опрема уз минималне додатне трошкове“, рекао је он.
