Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске деце спасене из усташких логора Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, саопштио је директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.
Ристић је навео да је списак српске деце настао у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности. Према његовим речима, тај списак садржи имена и презимена деце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.
Ристић је навео да је овај списак деце настао у другој половини 1942. године после Битке на Козари, и да је реч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности, за који се сматрало да је нестао током Другог светског рата.
„Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет“, рекао је Ристић на конференцији за новинаре.
Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за кога се сматрало да је уништен још током Другог светског рата, а Ристић није желео да открије како је Музеј дошао до њега.
„За њим смо трагали изузетно дуго. Успели да дођемо до њега уз огромну подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију“, рекао је Ристић.
Међу артефактима „србосек“ и минђуше девојчице из логора
Од више хиљада артефаката који сведоче о злочинима над Србима, али и другим народима у Другом светском рату, које је Музеј жртава геноцида представио јавности подовом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других злочина, су и минђуше српске девојчице са списка – Радмиле Радоњић.
Ристић је навео да је двогодишња Радмила била спасена, али у тако лошем стању након злостављања у логору да је преминула.
Представљено је и оружје хрватских усташа за ликвидацију Срба и других заточеника у Јасеновцу и Јастребарском, међу којима је „србосек“, који је сада једини такав примерак на тлу Србије, бодеж чувених усташких злочинаца из Јастребарског – браће Јавор, као и цигла из „Бачић циглане“ – епицентра Јасеновачког губилишта, коју је прошле године музеју поклонио епископ пакрачки Јован.
Представљен је и велики број примерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.
Међу прибављеним артефактима је Извештај о злочину усташа у источној Херцеговини – у једном селу код Гацка, где су усташе прецизно навеле датум и место злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.
„Извештај је набављен из Канаде. Сви припадници усташке јединице били су муслимани“, навео је Ристић и додао да је реч о извештају усташког официра који је детаљно описао масакр над српским цивилима почињен почетком љета 1941. у једном селу у Херцеговини.
Он је истакао да ће грађа, које је прошле године прибављено више него у претходних 30 година од оснивања Музеја, бити коришћена и за излагање и за истраживаче.
Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског порекла, удата за лекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 деце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.
Деца коју је покушавала да спаси су била углавном српске националности са подручја НДХ.
Диана Будисављевић је водила картотеку о деци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.
