Према резултатима пописа одржаног 2022. године, објављеним на сајту РЗС, у Републици Србији има укупно 6.647.003 грађана.
Највише, као и на претходним пописима, има Срба, 5.360.239. Албанаца, према резултатима обајвљеним на сајту РЗС, има 61.687. Бошњака, према резултатима пописа, има 153.801. Бугара је на попису одржаном 2022. године било 12.918, а Буњеваца 11.104.
Према објављеним подацима, Влаха има 21.013, Горанаца 7.700, а грађана који се изјашњавају као Југословени има 27.143. Мађара је на попису било 184.442, а Македонаца 14.767. Муслимана има 13.011, Немаца 2.573, а Рома 131.936. Према објављеним подацима, Румуна има 23.044, Руса 10.486, а Русина 11.483. Словака има 41.730, Словенаца 2.829, а Украјинаца 3.969. Хрвата је на попису било 39.107, а Црногораца 20.238.
Осталих, према објављеним подацима, има 21.643, а оних који су се изјаснили у смислу регионалне припадности 11.929. Оних који се нису изјаснили има 136.198, а као „непознато“ наведено је 322.013 грађана.
Шта су показали први резултати пописа?
Подсетимо, први резултати пописа о броју становника објављени су децембра прошле године.
Према тим подацима, број становника у Србији мањи је за 495.975 у односу на попис из 2011. године. Директор РЗС Миладин Ковачевић навео је тада да је попис који је завршен 17. новембра показао да у Републици Србији живи 6.690.887 становника.
Пописом су прикупљени и подаци о 2.520.854 домаћинстава и 3.628.175 станова. Није забележена значајнија промена у укупном броју домаћинстава (пораст од 1,33 одсто), док је укупан број станова већи за 12,26 одсто у односу на попис 2011. Највећи пораст броја станова забележен је у Београдском региону (18,55 одсто).
Београд, Нови Сад и Нови Пазар су једини градови у којима је пописано више становника него на претходном попису. Прелиминарни подаци показују да Београд има 1.685.563 становника, Нови Сад 367.121, а Нови Пазар 107.859.
Више од 100.000 становника имају и Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Зрењанин (106.562), Чачак (106.453) и Шабац (106.066).
Београдски регион има 26.123 становника више него 2011. године и то је једини регион у којем је забележен пораст броја становника. Број становника у региону Војводине мањи је за 182.453, у региону Јужне и источне Србије сада живи 142.739 становника мање у односу на претходни попис, док је највећи пад броја становника у региону Шумадије и западне Србије – 196.906 мање него 2011. године.
Највећи демографски пад становништва забележен је у Црној Трави, која има и најмањи број становника у Србији (1.066), а црне рупе на демографској карти Србије су и општине Гаџин Хан, Бабушница и Рековац.
Подсетимо, попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022. године, али је у неколико већих градова теренско прикупљање података је продужено до 7. новембра. Такође, грађанима који из било ког разлога нису били пописани омогућено је телефонско пописивање до 17. новембра 2022. године.
Попис је првобитно био планиран за април 2021. године, али је због епидемије коронавируса два пута одлаган. Најпре за октобар прошле године, а затим је донета одлука да се спровођење пописа пролонгира за још годину дана. Пописивачи су прикупљали податке директно од грађана, идући „од врата до врата”, при чему су одговоре испитаника по први пут уносили у електронске упитнике.
