У истраживању се наводи да су очекивања у вези са платом повећана у односу на прошлогодишње истраживање, када је очекивана плата у Србији износила 860 евра, преноси 021.
То је повећање у очекиваној плати од око 16 одсто и тек је мало изнад просечне инфлације која ће у овој години износити око 12 одсто.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије и сам привредник, истиче да радници желе да њихове плате порасту реално, односно за износ инфлације и још мало преко тога.
„Људи очекују да за своју плату купе исто као претходне године и још нешто више. Просто желе да им стандард расте. Ако им плате расту мање од инфлације они фактички губе. С друге стране, можда појединци то не виде, али статистички, ако БДП земље расте на пример 2,5 одсто, ако профити компанија расту, онда и запослени желе раст стандарда“, објашњава Атанацковић.
1.000 евра, жеља или стварност?
Жеље радника су једно, али питање је да ли привреда може да испуни та очекивања. Атанацковић сматра да то зависи о фирме, од гране у којој послује, од разних фактора.
„Имали смо анкету у Унији послодаваца поводом повећања минималне зараде и већина је била за повећање. Само, што су то биле фирме које скоро уопште не исплаћују минималце и повећање их не би погодило. С друге стране имате компаније у којима је велики број плата минималац и њих би то погодило“, даје пример Атанацковић.
Такође на то да ли нека фирма може да подигне плату запосленом утиче и колико она може да подигне цене својих производа.
„Имамо фирме које раде у гранама које им омогућавају да повећају своје цене. Чак у овом хаосу са инфлацијом оне повећају цене и више од инфлације, па још и добро прођу. А опет, с друге стране имате фирме које не могу да превале раст трошкова на купце. Онда оне одлазе у стечај, затварају се или отпуштају људе. У таквом предузећу запослени не могу да очекују повећање плата“, напомиње саговорник Данаса.
Последњих година привредници се налазе под великим притиском повећања плата, посебно квалификованим радницима, због велике економске емиграције.
Од 2018. године притисак који изазива недостатак радне снаге довео је до тога да реалне зараде расту брже од продуктивности привреде. Због тога су, према подацима из Кварталног монитора, јединични тошкови рада већи за преко 20 одсто. Ово је тренд који је у Централној и Источној Европи почео још коју годину раније, а последица оваквих кретања је смањење конкурентности ових економија.
Савић: Плата од 1.000 евра нереална за већину грађана
И синдикалци исто сматрају да су очекивања о већој плати последица инфлације последњих година.
Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да очекивања радника у региону да им се плате повећају нису нереална, пошто су прошлогодишње плате девалвиране.
„Има утицаја и ово што прича председник Србије. Када каже да ће плата бити 1.000 евра 2025. или да ће бити 1.400 евра 2027. године. Када тако говори о повећању плата, људи то и очекују“, каже Савић.
Ипак, бојим се да тај ниво зарада за нас није реалан“, напомиње она.
Сада је просечна плата око 730 евра, а највећи део запослених прима мање од тога.
„Замислите да они који примају минималац, четрдесетак хиљада или они који примају медијалну зараду – око 66.000 динара, добију 1.000 евра. Није то реално“, оцењује Савић додајући да то не смета политичарима да обећавају, посебно у предизборним кампањама.
Иако запослени очекују плату већу него што су очекивали прошле године, истраживање Инфостуда показује да чак половина испитаних ове године није добила повишицу нити је очекује.
