У просеку сваке две недеље једну жену у Србији убије члан породице. Због тога организације за заштиту жена траже да се формира посебно тело које би се бавило фемицидом, а и да тај злочин из мржње према жени уђе у Кривични законик. Фемицид је посебно кривично дело у земљама Латинске Америке, а у Европи само на Кипру и Малти.
Сању, Драгану, Невену, Марију, убили су партнери. Од почетка године – девет убистава за девет недеља.
„Нема никакве дилеме да је ово посебна врста насиља и да га као такво треба и третирати. Реч је о женама жртвама насиља, које су убијене зато што су жене. Мушкарци сматрају да су њихово власништво и да имају право чак и да је убију“, каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Наглашава да је важно да ствари назовемо правим именом, иако то суштински није решење проблема.
Какав је став правника
Око имена правници немају дилему: фемицид јесте тешко убиство жене, али нису за то да се као појам уведе у кривично право. Професор Правног факултета др Милан Шкулић објашњава да је реч о тешком кривичном делу за које је прописана минимална казна од 10 година или 20 година затвора, а могућа је и казна доживотног затвора. „То је потпуно адекватно са становишта заштите жена од таквих кривичних дела“, наводи Шкулић.
У пракси се, међутим, често не квалификује као тешко убиство, показало је истраживање FemPlatza. Од 2019. када је у Србији уведена доживотна казна, два пута је досуђена за убиство жене.
У трећини случајева казна је 10 или 15 година. У Министарству правде кажу да за кривично дело учињено из мржње према жени, судије имају простора да одреде теже казне.
„Најцелисходније је да Радна група Министарства правде за измену Кривичног законика анализира поднету иницијативу и размотри измене у погледу појединих кривичних дела као што су убиство и тешко убиство, како би се појачала кривичноправна заштита жена од родно мотивисаног насиља“, наводи у одговору министарка правде Маја Поповић.
Потребно тело за борбу против фемицида
Од десет убијених жена у Србији, осам је страдало од руке члана породице, а то је могло да се спречи, тврде организације за заштиту жена и предлажу да се формира Национално тело за праћење фемицида. То је и обавеза државе према Стратегији за спречавање родно заснованог насиља од пре две године.
Косана Бекер из FemPlatzа наводи да Национално тело треба да им обезбеди информације о убијеним женама, како их не би сакупљали из медија.
„Тело би требало да се, када се деси фемицид или покушај фемицида, истог момента активира и да испрати како је ко поступао и шта треба да се уради да се то више не би дешавало“, наводи Бекерова.
Модел који FemPlatz предлаже, направљен је по узору на Хрватску и Грузију. Подржава их и Заштитник грађана, при чијој канцеларији би то тело требало да ради.
