О томе да ли има старосне границе за трудноћу, колико је медицина напредовала у тој области, и шта је омогућила, за РТС је говорила проф. др Светлана Јанковић, Начелница породилишта ГАК „Народни фронт“.
Недавно је у свету одјекнула вест да жена је у 70. години родила близанце. Професорка Светлана Јанковић наводи да је вероватно једна од највећих и најзначајнијих ствари за сваку жену, мајчинство, али да све зависи од жене до жене.
„Када жена већ није успела да остане трудна природним путем, спонтано и у време када је то очекивано, и када је на неки начин нормално да се трудноћа оствари, онда данас постоје методе вантелесне оплодње које су јако напредовале, које то могу да омогуће. Сад је друго питање те старосне границе, која је од земље до земље различита, а сигурно и од човека до човека“, напомиње професорка.
Вантелесна оплодња је многе парове усрећила, међутим, трудноћа у старијем животном добу носи и велике ризике, напомиње гошћа Јутарњег програма. Мора да се нагласи нешто што медицина одавно зна, а то је да је женска јајна ћелија после 35. године стара и проценат и вероватноћа настајања неких генетских аномалија после 35. године жене експоненцијално расте.
„Када се користе њихове јајне ћелије у процесу вантелесне оплодње, онда морамо да будемо опрезни око тога и око настанка различитих генетских аномалија. Зато имамо неке тестове које морамо да радимо. Некад се раде ти тестови преимплантационе генетике, који се ради пре него што се убаци ембрион који се направи, уколико се направи од јајне ћелије жене која је већ зашла у значајне године“, додаје професорка Јанковић.
Некада се ради и генетска анализа у десетој недељи из узорка крви мајке или амниоцентеза у шеснаестој недељи.
Пренатални тестови су данас постали и модерни, чак и за млађе девојке које немају неке велике потребе да их раде. Додуше, како наводи докторка, оне углавном најпре желе да сазнају пол детета, а након тога и да ли је генетски здрава или не.
„Али уколико ви имате здраву младу популацију жена и мушкарца, без генетских обољења у фамилији, онда можда и није неопходно то да се ради код сваке трудноће млађих жена, док код оних после 35. године се заиста препоручује одређивање генетике плода због тога што су аномалије заиста много чешће.“
Шта је старија животна доб
Старосне границе су се значајно помериле и жене осим што желе да остану младе, тако се и осећају. Међутим, биологија и здравље су неумитни тако да жене које остану трудне у старијем животном добу добију гестацијски дијабетес, значи шећер у трудноћи или хипертензију у трудноћи. Тако да су неопходне чешће контроле и стална контрола шећера и притиска чак и ако га нема. Честе су тромбоемболијске болести и све оно што носи одређено животно доба буде компликовано трудноћом, објашњава професорка.
Шта се променило од прве вантелесне оплодње до данас
Професорка Сватлана Јанковић наглашава да се много променили, а пре свега успешност. Такође, данас је могуће добити бебу и поред лоших резултата спермограма, чак и без сперматозоида, зато што постоје методе којима се узима ткиво тестиса или се узимају аспирати из епидидимиса, где се тражи било какав гаметски материјал мушкарца од кога се може направити трудноћа. То је некад било немогуће.
Побољшан је квалитет медијума у којима се ради вантелесна оплодња.
„Генетика је научна дисциплина која је у последњих 50 година највише напредовала од свих, тако да заиста данас је много тога могуће. Е, сад, друга је ствар када поставити границу и када рећи да је стварно доста“, напомиње др Јанковић.
Плодност и менопауза
Што се тиче плодности, медицина нажалост, не може много тога ту да уради, осим да сачува јајне ћелије за касније, за неку вантелесну оплодњу. Жене се рађају са једним одређеним бројем јајних ћелија, које су генетски предодређене и које пропадају током времена и не могу много тога да ураде како би тај број повећале, објашњава професорка.
„Велики је број жена које се данас остварују као мајке са донорима сперме. Једноставно нису током свог живота успеле да нађу партнера који им одговара, а желе да се остваре као мајке, тако да је и то омогућила вантелесна оплодња и омогућила је паровима код којих постоје велики проблеми исто да се остваре као родитељи“, додаје гошћа Јутарњег програма.
„Данашњи је тренд да жене дуже остају младе, лепе, функционално способне, радно способне, да избегну све оне симптоме менопаузе који су нажалост бројни и једноставно неког више, неког мање погађају. И ту је медицина отишла много, постоје различити препарати који се дају женама да би се одложила менопауза и ублажили симптоми менопаузе“, напомиње докторка Јанковић.
Покушајте да не одлажете родитељство
Данас је каријера веома важна и жене желе да постигну успехе на свим пољима и имају врло значајну улогу у друштву. Зато често одлажу трудноћу и могућност да буду родитељи.
„Једноставно, када се то деси, да не одлажу родитељство, све остало ће успети да постигну. Заиста тако и мислим. Заиста све се може. Само треба све да се уради у право време“, сматра проф. др Светлана Јанковић.
У сваком случају, жене које остану трудне морају редовно да иду на контроле. Морају најпре да оду на преглед како би се утврдила трудноћа, да се утврди оријентациони датум порођаја и да би знале која је гестацијска старост те трудноће.
Неопходно је утврдити крвну групу, урадити крвну слику и контрола хормона штитне жлезде јер је то постала болест савременог света, а јако је важна за рану трудноћу.
После тога саветују се различите врсте тестова, редовне контроле, како ултразвучне, тако и анализе крви.
Оно што труднице свакако треба да избегавају су алкохол, цигарете, као и употреба свих опијата и лекова који остављају последице на плод.
Најстарија породиља
Како наводи проф. др Светлана Јанковић најстарија трудница која се породила у Клиници „Народни фронт“ имала је 62 године.
С обзиром на то да је имала све компликације које носи таква трудноћа са собом, била је хоспитализована дуже време.
