Инфлација није једни кривац што многе производе плаћамо више

Похлепа “гура” поскупљења

381
Фото: Canva

Инфлација је последњих месеци постала оправдање за све у ланцу снабдевања. Позивајући се на њу, и произвођачи и трговци дижу цене производа, док су потрошачи приморани да за намирнице сваког месеца издвајају све више новца.


Прво корона, а потом рат у Украјини, који су довели до глобалних проблема у енергетици и трговини, постали су изговор појединим компанијама да остваре додатну зараду. У Америци се све гласније спомиње израз „greedflation“, односно инфлација изазвана похлепом. Све чешће се отвара питање да ли су све цене морале баш толико да скоче или произвођачи и продавци искоришћавају ситуацију.

На ову појаву указао је и директор великог аустријског ланца супермаркета „Шпар“ Маркус Касер када је од једног од својих произвођача чуо најаву поскупљења млека, млечних производа и сира за скоро 30 одсто. Он је рекао да је узрок поскупљења намирница похлепа појединих концерна произвођача који остварују добит која се мери у милијардама, док све више грађана не зна, због драматичног раста цена, како да финансијски преброди дан.

Касер је за „Kleine Zeitung„, рекао да га чини љутим таква неравнотежа и истакао да добит концерна плаћају купци. Он сматра да се поскупљење намирница може само делимично правдати великим ценама енергије и сировина, а да се остало може сматрати похлепом произвођача. Објаснио је и да је произвођач млека тражио повећање од 27 одсто, а да су у овом трговинском ланцу израчунали да постоји раст трошкова производње од само четири одсто. Касније је, како је навео, пристао да увећа цене за 8, уместо за 27 одсто.

„Ако неки производи буду у набавци скупљи, ми ћемо их избацити из асортимана и понудити алтернативе других произвођача или нашу марку“, најавио је Касер.

Трговачке марже продубљују инфлацију

Економисти, међутим, напомињу да прилику за додатну зараду под параваном инфлације виде и трговци, који зарачунавају огромне марже. Власти то покушавају да спрече, па све чешће уводе ограничења како би спречили продубљивање инфлације.

Статистички подаци за јун показују да су цене у односу на прошлу годину повећане готово 12 процената. И Влада Србије је ограничила марже на основне животне намирнице и свињетину, а ограничене су и марже пилећег меса на највише 10 одсто.

Због двоцифреног раста цена, Асоцијација слободних и независних синдиката недавно је упутила захтев Влади Србије да усвоји неколико економских и социјалних мера. Међу њима и ограничење марже за храну и средства за хигијену на 10 одсто, укидање ПДВ-а на све што улази у минималну потрошачку корпу, смањење акциза на гориво.
Најновије ограничење Владе Србије за трговце уведено је за све врсте хлеба. Уредбом је ограничена највиша укупна стопа марже од 40 одсто, обрачуната на нето фактурну цену за све врсте хлеба, умањену за рабате и попусте.

Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица је за Euronews Srbija рекао да су трговци наплаћивали „папрене“ марже и да је просечна била око 85 одсто произвођачке цене, а да су ише и до 110 одсто, што значи да су на својим полицама више него дуплирали цену из пекаре.

„Онај ко је испекао хлеб има трошак и радне снаге и енергије, сировине, пореза и заради пет динара по векни, а трговински ланци зараде по 80 до 100 динара. И даље нису спустили цене, иако је донета Уредба, јер траже неку зачкољицу и сада за маржу узимају 40 одсто, али су осмислили нове трошкове за маркетинг, полице и суперрабате. Безобразлук је то што раде у време кризе. Све што отимају и надограђују ћемо сузбити, тако што ћемо тражити од Владе да додатно пропише да то не смеју да раде“, каже Пралица.

Он напомиње да трговце тост хлеб у набавци кошта 85 динара и да је реално да буде 120 динара у продавници, али да се дешава да је у малопродаји и до 200 динара.

„Од времена короне, па до сада трговци никад боље нису радили и одлично зарађују. Они уцењују произвођаче, а то се све пребацује на потрошаче, јер није свеједно да ли ће тост хлеб платити 120 или 180 динара. Они подстичу нереалну инфлацију“, каже Пралица.

НОПС: На крају све плате потрошачи

И док поједине компаније и трговине искоришћавају ситуацију, на другој страни тај цех, као и увек, плаћају купци. Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да је и у нашим радњама приметно неоправдано повећање цена.

„На првом месту су произвођачи, јер када трговци неоправдано повећају цене, њима се то врати као бумеранг, јер им опадне онда потражња и самим тим имају мањи профит. Трговци су, дакле, најосетљиви на то повећање цена, мада постоје сигурно и они који су их несавесно подигли и који су злоупотребили психологију и целу причу око инфлације. Чињеница је да произвођачи који имају веће инпуте и због цене енергената, али у том ланцу сигурно сви помало неоправдано подигну цене и онда добијемо крајњи резултат који највише погађа обичног, просечног потрошача, који све то мора да плати. Од пореза преко произвођачке, до трговачке марже“, каже Алфировић.

Он очекује да би то требало да регулише закон понуде и тражње, јер ако неки производ нагло поскупи, наравно да га потрошачи више неће у тој мери куповати.

„Тако ће се смањити промет и дугорочно ће то утицати на смањење профита, а свима је профит ипак на првом месту. Чим рофит почне да се смањује, пашће и цене како би се повећао промет, како би се мотивисали купци да више троше“, сматра Алфировић.

То правило ипак не важи за основне животне намирнице, које људи ипак морају да купе, без обзира на цену.

Пресудно колико су купци спремни да плате

Економиста Михаило Гајић каже да тржиште регулише све, па и ову појаву може да доведе у ред, јер уколико произвођачи и трговци повећају цену више него што су потрошачи њихове робе спремни да плате – то значи да ће им се смањити промет, а тиме и пословни приходи. Напомиње да то ниједном концерну није у интересу.

„Свако предузеће посматра своје цене у односу на то коју количину могу по тој цени да продају, на тај начин да могу да максимизују профит. Ако цене буду високе, ти производи се једноставно неће продавати у количини као што је то било раније. Ако посматрамо да је похлепа капиталиста крива за раст цена, поставља се питање зашто те исте корпорације нису дизале цене прошле или претпрошле године. Очигледно да сада то раде, јер постоје стварни разлози за тако нешто, а не само због жеље за већим профитом“, сматра Гајић.

Он напомиње да инфлација није линеарни пораст свих цена, већ да неке расту више, а неке мање.

„Стопа инфлације је просек корпе добара коју ми посматрамо, али инфлација је проблем и због тога што се мењају релативне цене на пример колико дезодоранса заправо вреди један литар бензина или неки други прозвод. Уколико инфлација мења те релативне цене тако ће и предузећа морати да мењају своје цене и тај раст онда неће зависити само од тога да ли су се њима повећали трошкови производње“, објашњава Гајић.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here