Како ће Русија анектирати четири окупиране области усред рата иако их не контролише у потпуности? Како ће тачно Русија припојити четири области које су под њеном окупацијом, али само делимично, када се оне налазе усред ратне зоне?
Владимир Путин је потписао споразум о припајању окупираних области, пошто је обећао да их Русија никад неће предати и да ће их бранити свим могућим средствима.
Зашто сада?
Руски председник је тренутно у неповољном положају.
Његов седмомесечни рат губи замајац, док драматична украјинска контраофанзива саботира његову првобитну тврдњу о полагању права на две источне области, Луганск и Доњецк.
У све четири области под руском окупацијом он је расписао такозване референдуме, које је међународна заједница осудила као лажне и на којима су војници повремено ишли од врата до врата да би сакупили гласове.
Припајањем источних области, као и Запорошке и Херсонске на југу, он ће сада моћи да пошаље свеже мобилисане трупе на фронт за који Москва тврди да је дужи од 1.000 километара.
Али он такође може да припрети Западу да не наставља да наоружава Украјину ракетама које ће се користити против територије коју је прогласио руском.
Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш осудио је анексије као опасну ескалацију:
„Свака одлука да се настави с тим… неће имати никакву правну тежину заслужује сваку осуду.“
„То не може да се помири са међународним правним оквиром; то је противно свему што међународна заједница заступа; то извргава руглу циљеве и принципе Уједињених нација.“
Баш као Крим?
Све изгледа као копија онога што је председник Путин већ урадио у марту 2014, заузевши Крим у Украјини, расписавши референдуме које је осудила међународна заједница, а потом га ипак припојивши, путем потпуно истог уставног механизма који је кулминирао гласањем у руском парламенту.
Осим што није.
Крим је заузет уз врло мало крвопролића и пао је под потпуну руску контролу.
У различитој мери, све четири сада припојене области и даље се делимично налазе у украјинским рукама.
Заједно оне чине 15 одсто укупне украјинске суверене територије.
Две источне области делимично држе проруски сепаратисти још од 2014, али после седам месеци рата Русија може да тврди да држи свега 60 одсто Доњецка, док се Луганск налази у самом средишту велике украјинске офанзиве која је тренутно у току.
Руске снаге налазе се на ивици да изгубе стратешки важан град Лиман.
Регионална престоница Запорожја недвосмислено је у украјинским рукама, мада у домету руских пројектила, а украјинске снаге се налазе на свега неколико километара од града Херсона.
Какав год био одговор на то, руском лидеру се очигледно журило да то учини, расписавши самозване референдуме малтене без икаквог рока остављеног за њихово одржавање.
У говору о анексији, председник Путин је позвао Украјину да обустави ватру и врати се преговорима, али био је недвосмислен поводом тога да неће бити враћања окупиране територије Украјинцима.
Највећи део његовог говора био је оштра критика на рачун Запада.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у петак да ће се било какав напад на припојену територију сматрати чином агресије.
Шта ће се променити?
То још није најјасније.
Чак ни Песков није могао да дефинише где ће Русија тачно повући нове границе у окупираном јужном делу Украјине.
Међутим, он је рекао да ће Русија сматрати читаву Доњецку област делом те државе.
Што се тиче делова који нису окупирани, рекао је да ће морати да буду „ослобођени“.
„То је одвлачење пажње руском народу и руској држави“, каже Пол Стронски из Фондације Карнеги за међународни мир, који сматра да ће се мало тога променити у пракси.
Пре фебруарске инвазије, Русија је признавала читаве две источне области као независне „народне републике“ а сада ће их Москва дефинисати као руску територију.
Владимир Путин је урадио исто и са две јужне области, пред церемонију одржану у сали Светог Ђорђа у Великој палати Кремља.
Потписавши одузимање украјинског суверенитета, он ће сада проследити споразуме о припајању до два дома руског парламента на гласање наредне недеље, пред његов 70. рођендан следећег петка.
Они ће тада моћи да се унесу у руски устав.
У том тренутку Русија ће ући у нову фазу постојања, каже изгнана политичка коментаторка Екатерина Шулман, поставши „држава са делегитимизованом границом“.
Она ће садржати делове које не признаје ниједна друга држава или међународна организација, али немају ни централизовану управу, тврди она.
Како реагује Украјина?
Председник Владимир Зеленски одговорио је на руско припајање територије тражењем чланства у НАТО по хитном поступку.
То је значајна промена у односу на почетак рата, када је најавио да неће тражити чланство у западном одбрамбеном савезу са 30 земаља чланица због забринутости НАТО-а да би то могло да доведе до конфронтације са Русијом.
Он зна, међутим, да ће морати да убеди сваку земљу чланицу на пристанак, а за почетак мало је вероватно да ће Турска то учинити.
Такође је јасно ставио до знања да анексија неће донети Кремљу оно чему се нада:
„Украјина не може и неће прихватити покушаје Русије да заузме било који део наше земље.“
Колико је опасан овај тренутак?
Нико стварно не зна како размишља руски лидер, али његова анти-западњачка реторика достигла је сасвим нови ниво.
Он очигледно жели да Западу буде јасно да Москва доживљава нападе на окупиране делове Украјине као нападе на саму Русију.
Али колико је ово велика ескалација на бојном пољу и изван њега?
Председник Путин је већ претио да ће употребити сва расположива средства да заштити руску територију, па и нуклеарно оружје.
„Не блефирам“, рекао је он.
А његов министар одбране изјавио је да се Русија бори против Запада још и више него против Украјине.
Украјински лидер одбацио је нуклеарну претњу као „стални наратив руских званичника и пропагандиста“.
А Пол Стронски сматра да је циљ „дестабилишуће реторике“ Русије да обесхрабри Запад, мада Запад делује чврсто решено да се одупре.
У петак је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да је недавни коментар о нуклеарној ескалацији био неодговоран:
„Позивамо све да се понашају одговорно.“
