Сваке године 4. новембра обележава се Светски дан климатских промена. Циљ је подизање свести о значају тог глобалног проблема. Наш регион је веома изложен утицају климатских промена.
У Србији је постигнут веома ограничен напредак у спровођењу мера за ублажавање климатских промена, наводи се у десетом Извештају из сенке Коалиције 27 о напретку Србије у Поглављу 27 –Животна средина и климатске промене под називом „Зелена агенда без агенде”. Закон о климатским променама усвојен је 2021.године, али се не може у потпуности спроводити, јер је неопходно усвајање већег броја подзаконских аката.
Највећи утицаји промена климе осмотрени су и пројектовани у секторима пољопривреде, хидрологије, шумарства, али и здравља људи и биодиверзитета.
„Климатске промене су у последњих 50 година све израженије. Због њих трпе људи широм света. То је данас један од највећих безбедносних изазова који има еколошку, политичку и социјалну димензију и који морамо заједно да решавамо“, рекао је Артур Дал, Међународни форум за животну средину, Женева.
Србија прати европске циљеве да буде климатски неутрална до 2050. године.
„ЕУ је је припремила економски инвестициони план као подршку земљама да ускоче на тај воз декарбонизације до 2050. године који земљама даје могиућност да користе преко 9 милијарди евра што инвестиција што бесповратних грантова“, истакла је Мирјана Јовановић, Београдске отворена школа.
„На нама је да одлучимо како да се користе Европски фондови, требало би да подржимо две важне ствари: прва је образовање а друга је дијалог у политици. Све оно што радимо у Србији на плану животне средине захтева много напора и времена за реализацију свих пројеката . Не заборавите, ту су изазови на плану животне средине и њених трошкова, када ваша земља уђе у ЕУ мораће да усклади своју политику у том домену, за то ће бити потребне милијарде евра“, рекао је Никола Бертолини, шеф одељења за сарадњу Делегације ЕУ.
Инвентар гасова са ефектом стаклене баште Републике Србије и даље није јавно доступан, наводи се у Извештају.
Законом треба уредити систем ограничења емисија гасова са ефектом стаклене баште и увести систем мониторинга, извештавања и верификације. Поред индустрије извори емисија угљендиоксида и метана су депоније.
„Ми смо прошле године 2022. имали 1760 пожара на дивљим и несанитарним депонијама, на свим врстама депонија. И даље највећи део дивљих депонија који се очисти средствима која се дају из буџета се враћа на исту локацију“, истакао је Игор јездимировић,инжењер заштите животне средине.
Штета од суша и поплава у Србији које су последице климатских промена у последње две деценије премашују седам и по милијарди евра.
„Шта је то климатска криза, због чега нас брину климатске промене, који су узроци, каква су решења? И даље релативно мали број људи, у току дана или у току недеље, мало времена проведе информишћући се о овим темама или размишљући о овим темама. Потребно је да створимо један широки фронт, зато што ради се о врло озбиљном проблему и врло га је тешко решити и због тога је потребно што више нас да буде укључено“, рекао је проф. Владимир Ђурђевић, Физички факултет БУ.
Иза нас је најтоплији октобар од када постоје мерења, а готово је извесно да ће 2023. бити најтоплија година откако се води евиденција.
