Miloš Vukovljak volonterski obavlja funkciju predsednika Mesne zajednice Tovariševo od 2013. godine, a sa njim su i saradnici, kojima je obnovljen mandat na još četri godine. Savet čine Jovica Ranisavljev, Marko Vukovljak, Obrad Stankov, Dalibor Grujić, Dule Šunka, Slobodan Ikić, Zoran Krutić i Žarko Bugarski, a sekretar je Sava Danilov.
Od kada ste na poziciji predsednika MZ Tovariševo, u čemu se ogledaju vaši rezultati, kada govorimo o infrastrukturi sela?
– Od početka mog mandata, bazirali smo se na održavanju seoskoh puteva. ”Presvukli” smo novim slojem asfalta nekoliko njih, preuredili kanale za odvod atmosferskih voda, a tu je i održavanje javnih površina u selu. Stavili smo behaton ispred prodavnice ”Podunavka”, uredili trotoare na određenim mestina, urađen je i kružni tok kod groblja i parking prostor.
Imate dosta manifestacija u selu. Prednjači Zlatni kotlić?
– Da. To je uvek zadnja subota u julu, a cilj je da se zabavimo i pozovemo one koji su otišli iz sela da nam dođu, da se družimo. Održavamo je već petu godinu za redom. Bude u proseku oko 80 ekipa i preko 800 posetilaca. To je naša letnja slava. Pokrenuli smo i fudbalski turnir u znak sećanja na braću Pankov. Imali smo i likovnu koloniju. Imamo i moto-kros stazu koja je uz entuzijazam par momaka iz Palanke i našeg sela opet aktuelna. Imamo i star-majstera vice prvaka Dalibora Stanojeva, od koga očekujemo svesrdnu pomoć u organizaciji budućih trka, dok će ih braća Crnjanski finansirati.
Ima donatora koji pomažu selu?
– Imamo donatora. Pomenuo bih sugrađane braću blizance Mirka i Draška Petrovića koji su u Beogradu i svake godine nam izađu u susret. Njihovom donacijom smo završili kapelu u selu. Zahvalni smo predsedniku Pokrajinske Vlade Igoru Miroviću na donaciji za rekonstrukciju aviona Milete Protića. Zatim tu su i Zlatomir Grujić, Milena Protić…
Katolička crkva u selu je u lošem stanju i ugrožava bezbednost meštana?
– Pokušavali smo da stupimo u razgovor sa subotičkom Biskupijom ali nismo uspeli. U pitanju su velika sredstva, oko 150.000 evra. Nisu zainteresovani tim pre što je malo katolika u selu, ali o bezbednosti prolaznika ne razmišljaju. Mi apalujemo opet, da ako nema novca za fasadu bar da se rekonstruiše zvonik i krov koji se nakrivio i lako može da se obruši.
Kakava je situacija sa snabdevanjem vode i struje u selu?
– Što se tiče struje za sada je sve u redu, a kada govorimo o snabdevanju vodom tu se ne možemo pohvaliti. Svako domaćinstvo ima vode, ali je to tehnička voda. U vodi ima puno arsena i zbog toga nije biološki potpuno zdrava. U razgovoru sa Institutom za ispravnost vode konstatovali smo da se mora bušiti još dublje postojeći bunar i to sa sadašnjih 200 na skoro 400 metara da bi se izbegao arsen. Ta investicija bi iznosila oko 15 miliona dinara, to je verovatno opterećenje za opštinu, ali za Pokrajinsku Vladu ne bi trebalo biti.
Šta se još planira do kraja ove godine?
– Pored kopanja bunara, opštini smo dostavili naš plan aktivnosti, a tu je izrada parkinga ispred sportske hale, dovršenje parkinga na groblju, obnova vodovodne mreže, rekonstrukcija trotoara, jer su mnogi rađeni pre 40 godina, a naš ponos biće i da uradimo trim stazu između Tovariševa i Obrovca sa desne strane puta gde je predivan drvored. Svedoci smo da je naša poljoprivreda mehanizovana i da starija populacija sela nema mogućnosti za dodatne aktivnosti, tako bi ova staza bila korisna za njih, a i zbližili bi smo dva sela u mnogo čemu. Podloga za pijacu je urađena, ostaje nam da sredimo i napravimo nastrešnice. Nastavljamo sa uređenjem kanala pored glavnog puta i lokalnih puteva u selu.
Koliko je izražena i kako funkcioniše saradnja lokalne samouprave Bačke Palanke kada govorimo o selima u opštini?
– Nije loša jer nas Opština ispoštuje u vezi nekih naših ”trebovanja” poslova, naravno u granicama njenih mogućnosti i procene sitacije. Uvek smatramo da može i treba više. Dostavili smo osam tačaka naših zahteva i da se jedna ili dve ispune, mi bi bili zadovoljni.
Koliko su mladi u selu voljni da učestvuju u radnim akcijama za lepši izgled sela?
– Vole mladi svoje selo i pomažu nam često, a to je posebno izraženo kada sadimo nove sadnice. Njihova aktivnot je dragocena i uvek dobrodošla. Želim da istaknem da smo zasadili preko 2.000 sadnica za protekle četri godine. Posađeno je 70 srebrnih smrča u centru sela i želimo da nam to bude zaštitni znak i ko prođe selom da dobije utisak da je prošao srebrnim selom Bačke. U oktobru sadimo još tridesetak smrča, naravno u centru sela.
Da li mladi žele da se bave poljoprivredom i da ostanu u selu i imaju li mogućnost zabave?
– Što se tiče poljoprivrede, danas se ide na ukrupljavanje poseda, a time se i smanjuje broj gazdinstava. Mi industrije nemamo i to je jedini način da oni nešto rade. Što se tiče zabave nemaju velike mogućnosti da se provedu. Imamo teretanu koju smo donirali školi jer nam
je cilj da mlade usmerimo na sport. Efekti teretane su vidljivi, a sa otvaranjem parka biće i letnje teretane. Imamo i par kafića. No, to je po rečima direktora škole, gospodina Dušana Jovanova, malo i oseća se veliki odliv mladih. Glavni razlog je ipak nedostatak neke firme koja bi ih zadržala. Selo ima oko 2.600 stanovnika, a mladih je oko 25 posto.
Da li su učenici u Tovariševu dostojni školovanja i uslovima današnjeg vremena?
– Naši đaci su vrlo uspešni i škola ima čime da se ponosi, a to dokazuje i polaganje maturskih ispita gde su učenici u prvih deset iznad proseka. U okviru škole otvorili smo i vrtić, od tri do pet godina, koji je svetla tačka u selu. Opština je imala razumevanja za ovaj projekat, a zahvalni smo i direktoru škole koji je ustupio prostorije. Škola broji oko 235 učenika, zastupljena je različita starosna struktura, što ja volim da citiram direktora koji kaže da je naša škola za uzrast od 3 do 103 godine, jer smo uveli i obrazovanje odraslih.
Učestvujemo u svim projektima Ministarstva prosvete. Koristimo maksimalno sportsku halu tokom celog dana i noću i ne gledamo koliki će nam biti račun za struju jer bolje je da mladi igraju košarku i fudbal nego da se drogiraju.
Šta je trenutno bitno uraditi u Tovariševu da bi se meštani dičili svojim selom?
– Vodovod i pogon. Pijaća voda je aktuelna, ali kada bi još došla neka investicija za otvaranje nekog pogona malog ili srednjeg preduzeća, selo bi dobila novi sjaj, mladi bi ostali u selu, a i meštani bi imali čime da se hvale. Sa tridesetak zaposlenih nama bi automatski u selu ostalo stotinak meštana, jer bi se uvećavale porodice, na dobitku bi bila i škola i selo jer ne bi bilo napuštenih kuća…
