На велику фудбалску сцену закорачио је у дресу бразилског Сантоса са којим је остварио и највеће успехе у клупској каријери, а завршио ју је као играч Њујорк Космоса.
Бразилска легенда Пеле, који је преминуо 29.12. у 83. години, за многе је најбољи фудбалер у историји, а истовремено представља и икону земље која се сматра духовном постојбином овог спорта.
Пелеова величина може се мерити и по једноставној чињеници да је чак и његов промашај на терену умео да делује грациозно и спектакуларно, као и када је давао голове.
Једна од првих глобалних фудбалских звезда, током каријере је одиграо 1.363 утакмице и дао 1.281 гол, што је и даље светски рекорд.
На велику фудбалску сцену закорачио је у дресу бразилског Сантоса са којим је остварио и највеће успехе у клупској каријери, а завршио ју је као играч Њујорк Космоса.
И где год да се игра фудбал, Пеле је један од људи који људима први падне на памет.
Пеле – дечко геније
Пеле је почео као дечак у клубу Бауру у држави Сао Пауло под вођством бившег бразилског репрезентативца Валдемара де Брита.
Када је привукао пажњу најбољих бразилских клубова, одлучио је да се придружи бившем клубу ментора, Сантосу.
Није прошло много пре него што је дебитовао за сениоре, са 15 година, 7. септембра 1956, постигавши први од више од 1.000 голова у каријери у победи од 7:1 над тимом Коринтијанс Санто Андре.
Пеле је био главни фактор доминације Сантоса не само у Бразилу, већ и шире.
Клуб је освојио Копа Либертадорес – јужноамерички еквивалент Лиги шампиона – 1962. и 1963. победама против Пењорола из Уругваја и аргентинске Боке Јуниорс.
Брзо је дебитовао и за репрезентацију Бразила – 9. јула 1957. против Аргентине на Маракани са 16 година и девет месеци.
Тада је постигао први од 77 голова у 92 наступа за репрезентацију.
Пелеов велики ривал у тим годинама био је португалска легенда Еузебио, али када су се сусрели мечу Интерконтиненталног купу 1962, који су играли шампиони Европе и Јужне Америке, постојао је само један победник.
Пеле је два пута био стрелац у победи Сантоса од 3:2 против Бенфике на Маракани пре него што је постигао хет-трик у победи од 5:2 у реваншу на лисабонском Стадиону светлости.
У Бразилу, Пеле је у белом дресу Сантоса одиграо 638 утакмица и постигао 619 голова.
Уз учинак у репрезентацији, то му је, барем у домовини, донело титулу најбољег фудбалера у историји.
Мундијалски херој Бразила
Пеле је као 17-годишњак очарао свет када је постигао два гола за Бразила у тријумфу над Шведском од 5:2 у финалу Мундијала 1958.
Ипак, најблиставије партије у бразилском тиму пуном звезда пружио је на шампионау 1970.
У финалу против Италије, Пеле је постигао први гол за Бразил који је славио 4:1 на стадиону Астека у Мексико Ситију.
Пеле је заокружио причу о те две велике бразилске генерације и када се данас у модерном фудбалу прича о улози у тиму играча са „бројем 10″, Едсона Арантеса до Насимента многи ће сматрати првим и највећим.
Када се расправља о томе ко је најбољи у игри – скоро увек у контексту Светског првенства – велики бразилски ривал Аргентина ће се залагати за покојног Дијега Марадону.
Он је 1986. готово сам, на утакмици против Енглеске, после злогласног гола Божијом руком, постигао и други, вероватно најлепши погодак у историји Мундијала и одвео Гаучосе у полуфинале, а затим и до титуле.
Аргентинци ће чак понудити Марадониног наследника Лионела Месија као још једног ривала Пелеовој величини у свађи која никада неће бити у потпуности решена.
Пеле, међутим, није имао Марадонину мрачну страну.
Потоњи је био избачен са Светског првенства 1994. у Сједињеним Државама после позитивног теста на ефедрин.
Меси је недавно на Светском првенству са Аргентином освојио титулу светског првака.
Пеле цоверед ин а бланкет ат Евертон’с Гоодисон ПаркГеттy ИмагесПеле је на Мундијалу 1966. постигао само један гол, а Бразил је елиминисан у првој фази такмичења
Пеле је такође доживео разочарање на Светском првенству 1966, када је брутално избачен са турнира.
После пораза од Португала од 3:1 на Гудисон Парку, он је напустио терен огрнут ћебетом, шепајући због низа фаулова над њим и са завојем на десном колену.
Током меча, остао је на терену и наставио да одговара на физичке изазове како би доказао да поред тога што је бриљантан, поседује и храброст.
Разлог више је био тај и што у оно доба измене нису биле дозвољене.
Ту повреду колена изазвали су ранији дивљачки стартови у првој утакмици Бразила против Бугарске.
Пеле је био толико згрожен третманом који је имао код судија да се заклео да никада више неће играти на Светском првенству.
Одлуку је касније променио, на радост навијача.
Победа Бразила на Светском првенству 1970. била је врхунац Пелеове каријере.
Био је централна тачка тима снова који је ушао у историју игре.
Пеле је можда био генерал у тој екипи, али су га пратила имена попут Ривелина, Жаирзиња, Тостаоа и Жерсона, као и велики капитен и вођа Карлос Алберто.
Слика Пелеа без мајице којег носе саиграчи и присталице после освајања Светског првенства у Мексико Ситију остала је за памћење.
А таква је и она слика још једног загрљаја без мајице са капитеном Енглеске Бобијем Муром у гесту препуном узајамног поштовања, после победе Бразила од 1:0 у Гвадалахари.
Магични промашаји
Сведочанство о Пелеовом сјају су две прилике на Светском првенству у Мексику 1970. када није успео да постигне гол – а ипак се користе до данас као главни доказ вештине, моћи, елеганције, менталне брзине и агилности.
Први је уследио у утакмици против некадашње Чехословачке када је Пеле, неколико метара унутар круга на центру терена, лагано примио лопту, а затим је спазио да је голман Иво Виктор изашао са гол-линије.
Елегантним, инстинктивним замахом десном копачком, послао је лопту у високом луку ка голу, а она је завршила неколико центиметара поред стативе.
Чехословачки голман је у паници трчао назад ка голу, пре него што је осетио олакшање схвативши да га Пеле није осрамотио генијалним потезом.
У мечу полуфинала против Уругваја у Гвадалахари, Пеле је јурио пуном брзином на додавање Тостоа, али је ипак имао довољно проницљивости да удари лажњак голману Ладислау Мазуркјевицу и дозволи да лопта прође поред обојице.
То је можда и најбољи лажњак-варка телом коју је извео неко на светским првенствима.
Нажалост, када је лопта дошла до Пелеа у наставку акције, угао је био сувише тежак да би Бразилац постигао гол, али се та ситуација и даље често врти на шпицама и прилозима о Мундијалима.
Покојни, велики коментатор ББЦ-ја Кенет Волстенхолм, вероватно изненађен колико и Мазуркијевиц, рекао у том дивном тренутку: „Какав геније. Невероватно.“
Пеле као глобална икона
Пеле је досегао врхунац пре ере великих фудбалских трансфера, тако да је најлепше године клупске каријере провео у Бразилу.
Ипак, запањујуће је чак и претпоставити колики би данас износио његов трансфер.
Када је формирана Северноамеричка фудбалска лига у покушају да се популаризује тај спорт у Сједињеним Америчким Државама, Пеле је постао неизбежна мета.
Немачка легенда Франц Бекенбауер је такође био у центру пажње, али је Пеле донео елитни статус и гламур, а каријеру је завршио 1977. у Њујорк Космосу.
Пелеова углед у свету био је огроман.
Завеса на играчку каријеру спустио је егзибиционом утакмицом између Космоса и Сантоса на стадиону Џајантс у Њујорку у октобру 1977.
Претходно је њујоршки клуб довео до титуле у трећој и последњој сезони у Космосу.
Пеле је вероватно био прва глобална суперзвезда фудбала, а тај статус сачувао је и по одласку у играчку пензију.
Само помињање његовог имена дочарава слике великих бразилских тимова и буди сећања од Маракане до Мексика.
Живот после фудбала
Пеле је путовао светом као амбасадор игре, а био је тражен и међу великим компанијама које су очајнички желеле да искористе снагу његовог угледа.
Уручена му је награда за животно дело на церемонији на којој ББЦ бира спортске личности године 2005.
Пре добијања награде, почасти Пелеу су одали Бекенбауер, Јохан Кројф и Боби Чарлтон.
Бекенбауер је тада рекао: „Био је најбољи играч у историји фудбала“.
Сјајни Бразилац се вратио у Енглеску у марту 2015. у промотивну посету.
Појавио се на терену стадиона Енфилд у полувремену у поразу Ливерпула од Манчестер Јунајтеда, доживевши вишеминутне овације са свих трибина.
Био је и амбасадор Бразила на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону 2012. пре примопредаје следећем домаћину Рију, који је организовао Игре 2016.
Пеле ће, међутим, увек бити повезан са „Лепом игром“ (Jogo Bonito) – и вероватно је нико није одиграо лепше.
