Kajakaši su na Igrama u Riju bili među najvećim adutima Srbije za olimpijsko odličje. Bilo ih je čak 10. Medalje su se dokopali Tomićević i Zorić u dvosedu. Pet godina kasnije samo njih troje je izborilo mesto na Igrama u Tokiju: Strahinja Stefanović, Milica Novaković i Bojan Zdelar.
U disciplini K-1 200 debi na najvećoj smotri svetskog sporta imaće Strahinja Stefanović. U glavni grad Japana je došao kao svetski vicešampion. Nova zvezda srpskog kajaka veruje da se dobro spremio za izazove u Tokiju.
„Trebalo je da idemo ranije u Japan, da tamo obavimo završne pripreme. Tu se nešto zbog ove cele situacije izjalovilo i na kraju smo ostali u Srbiji. Međutim, u Rumi smo imali sve što nam je potrebno. Odlično smo radili, bili su tu kvalitetni sparing partneri, tako da smo u dobrom raspoloženju i formi stigli u Tokio“, kaže 23- godišnji Stefanović.
Javnost ga je upoznala pre dve godine kada je pomalo iznenađujuće stigao do svetskog srebra na šampionatu u Segedinu.
„Otišao sam tamo potpun opušten, dobro sam veslao i osvojio drugo mesto. Nema tu neke velike filozofije. Imamo sjajnu tradiciju, posebno u sprintu u jednosedu, mnoštvo evropskih i svetskih medalja i drago mi je da sam je nastavio“.
Strahinja je tada doneo i prvu kvotu za Srbiju u kajaku. Međutim, kako kvota pripada Savezu, a ne takmičaru koji je izborio, morao je u dva navrata u državi da dokazuje da je najbolji.
„Pa ispada da je bilo lakše osvojiti svetsko srebro, nego biti najbolji u Srbiji. Imao sam dve trke u kojima su mi rivali bili prvo u Plovdivu Novaković, Dragosavljević i Grujić. Bio sam tu najbrži. Kasnije sam i na Svetskom kupu u Segedinu bio brži od Novakovića i time konačno overio mesto za Tokio. Mislim potpuno zasluženo“, priseća se Stefanović.
Poslednju proveru za Tokio imao je na Evropskom prvenstvu u Poznanju. Tamo je ušao u finale i osvojio osmo mesto.
„Nije sve bilo idealno, ali nisam bio razočaran. Bila je to dobra prilika da vidim na kojim segmentima još treba da radim. Popravili smo neke stvari. Uči se nekada i iz loših ostvarenja“
U trkama na 200 metara nema mnogo vremena za popravni. Svaka greška se skupo plaća.
„To je tačno. Međutim, iskreno ja o tome ne razmišljam. Toliko puta sam vežbao sve te stvari, počev od starta, same trke, finiša. Siguran sam da će sve da bude kako treba.“
Stefanović će se na startu naći 4. avgusta. Biće u grupi sa još četvoricom takmičara. Prva dvojica idu direktno u polufinale, preostali će imati još jednu šansu kroz četvrtfinale.
„Prvi cilj je da prođem odmah u polufinale. Potrebno je maksimalno čuvati energiju. Ukoliko je moguće, najbolje je kroz dve trke ući u finale“, govori 23 – godišnji momak iz Novog Sada.
Kada se dođe do odlučujuće trke, onda ni medalja nije daleko.
„Nemam nikakav pritisak što se toga tiče. Ovo su moje prve Igre, ubeđen sam da će ih biti još. Sa druge strane, znam da mogu mnogo. Došao sam u Japan da se borim za što bolji plasman, ne samo da bih učestvovao. Sa svima mogu da veslam, nema tu izrazitih favorita. Ako se sve poklopi, verujem da će iz Japana stići lepe vesti“, rekao je Stefanović.
