Budi ti meni miran (19)

Blog Nedeljka Baćine

338

Prećutkujemo podčast, što nam se zakačila kao krpelj, ispod pazuha ovog proleća.
Neće imati ko da obere zovu ove godine. Našle žene put do pravde.
Jadac.
Četvrtkom se utrkuju da prijave porodično nasilje.
Vikendom landraju.
Dok muževi ne odrape zatvorsku šihtu.
Sa sumrakom kreće život.
Retka je ona koja ostaje kući i brine za svog gospodara.
Tek neko prozbori i nešto progovori.

***

Lelana nema tih problema.
Odavno je sve svezalo u čvor.
Od mudrice do lajavice
Samo crta.

***

Sa Lelanom put putujem od Beograda niže .
Poljane kod Obrenovca.
Na kafu kod Duje i Desanke.
Izbeglica iz Drvara.
Ceo život stao u dva grumena.
Zemlja miriše na ugalj.
Kolubarskog basena.
Depresija poruke Darka Božića, izgleda da ove godine ugalj neće roditi.

***

Put Miloša Velikog.
Deonica koja se ne plaća.
Kuckaju u meni sećanja da je kao nekad u Sloveniji osamdesetih.
Oni su imali druga Bevca i drugaricu Pepcu Kardelj, koji se na vreme uhvatiše za rep Evrope.
Srbija je imala druga Dražu Markovića, komandanta jagnjećih brigada i druga Peru Stambolića, sina bludne strane Srbije.
Kažu da nema one kojoj se nije podvirio pod suknju.
O drugu Marku Peričinu Kamenjaru ovaj put ni reči.

***

Izbegli naš narod je ponosan i miran.
Iskre dobrote i poštenja donesene iz visokih bosanskih šuma.
Sa visokih bosanskih planina.
Meri se svaka reč.
Nutkaju se gosti sa onim što se u kući zateklo.
Prvo su ostali bez Titovog Drvara.
Potom bez Drvara.
Pa bez Bosne ponosne.
Ima li iko pametan i šaka jakih da zavari o sto i reč – izbeglica – izbriše iz rečnika Vukovog.
Ružna je.
Srbi nikad nisu bili izbeglice u Srbiji.
Vratili se roditeljskoj kući.

***

Srbija se saginjati neće.
U etru pršte crvene parole.
Srbija će ovo.
Srbija će ono.
Sunce blagostanja sve dalje i dalje.
Namćorasta sloboda, beči se na nas.
Padaju klapne.
Jer

„zatvori gubicu nije vrijedna zanata
Istresi gorčinu do kraja
Na strateškim mjestima njihovi ljudi
Kurvini sinovi
Lutke od krvi, bez trunke ideje
Ubice na cesti
Loša noć bježim iz grada
Oni dolaze
Kurvini sinovi…“
„Azra“ 1981. godina
Jeli nekad drukčije bilo.

***

Kafana „Zabran“.
Vanja Kaloperović nam neće doći.
Odlepršala u Izrael, da služi jevrejske babe.
Niz ulicu pružila se tuga Obrenovca.
’’Jeli ovo Teheran…, Lelana’’.
Selam alejkum.
Još nam fale samo ale.

***

Munu me Lelana ispod stola.
Prsnu cevanica.
Čepa.
Njeno ljutilo soli moje ćutanje.
Sporo šaltam i kapiram.
Praznilo očinjeg vida prati Arape što kolonom marširaju kroz Obrenovac.
Znam ponekad zapjevati, kao otac Djordjo bez gusala.
Nuto nevolje.
„More Marko ne ori drumova,
More Turci ne gaz’te oranja“..
Sikće Lelana.
Otrovna je guja.
Moje je da dobujem u limene doboše.
Trpim lajavicu.
U gepeku nedozrele voćke.
Oka lešnika.
Boca drenje.
Rubac kiklja prsluk košulja pregača djendir naraci.
Aljinac zepe tkanica coklje bela marama koperta i opanci gumenjaši.
A na vrhu biljac.
Lelanino devojačko ruvo iz prošlog veka.
Škrinja drvena zatvoriti se ne može.
Na dnu škrinje dukat, plata i roditeljski blagoslov.
Kucka.

***

Da ne bude zabune i da rekao nisam.
Uvek su dušmani kidisali na.
Crveno slovo.
Od Božića do Nikoljdana.
Paščadima ništa sveto nije.
Begovima, poganlijama, alijama, balijama.
Srknu li kafu Fato.
Na srušenom oltaru.
Svetog Jovana Krstitelja u Konjević polju.
Imaš li sna.
U nemirima što te progone skeleti srpski.
Preklanih vratova.
Od Bratunca do Nevesinja.

***

Umoran je put od nas.
Umorni smo i nas dvoje od puteva.
Srbija.
Naša lepa Srbija zagrlila Lelanu.
U dodirima laganog sna.
Vučem se soldatesko.
Večeras kod Tanje u klubu „Zabranjeno starenje“.
Valja dočekati omladinu Narodnih patrola Palanke.
Povetrac miluje laloško žito na poljima „Kerekića“.
Zri.
Tratinčica.


Pogledaj: Budi ti meni miran (18)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here