Rode moj, rođeni
Sinovac
Smaram ja tebe, ali eto i mene su smarali i zašutekali.
Rodo moja, lati se posla da tefterišeš.
Strahinjiću bane,
Piskaralo moje.
***
Lako je meni laprdat na ovim prostorima, kad su naši stari, zakitili krvlju svaku ćuku.
Od Hercegovine, do Slovenije.
I popili pola Drine, da se predstave
Majci Srbiji.
***
Znam da si potopljen na Dunavskom balu, nije to ništa.
Srećom da trbuhozborci Vlastelina Prvorođenih
Ne dovedoše onu crvenokosu narikaču, za zeru, Ministarska kulture.
Da zaškripi iz petnih žila.
’’Jedan venac rekom plovi
Tužan kao srce moje
Posred reke plovi
Tužan za oboje.
Do ušća će stići
Jedne zore rane
Da odnese sobom
Naše srećne dane
Taj smo venac
U ljubavi pleli
I na vernost
Do groba se kleli…’’
Pusta Zorkača.
Baš je znala pustiti glas u vremeplovu, pola Iloka bi počelo spremati kofere za Irsku,
a druga polovina bi ispod kreveta cvokotala od straha.
Jača je od svih neistopljenih haubica novosadskog korpusa.
A modalitet njenog glasa u ravni je sa plesom labudova sa Cvrcine bare.
Hm.
***
Ne stoji voda.
Veli, neće otići gde ti poželiš.
Ide ona gde poželi.
Ima svoj put.
Nema te sile na zemaljskoj kugli, koja će je zaustaviti.
Tako ti je i sa ženama.
Ako to na vreme sebi ne ukabuliš , onda si nesreća, bilmez, buzdovan.
Ništa nisi .
Tren je.
Žuti kišobran, na vetrometini zadatog kičeraja.
***
Tren.
Treba ga odabrati, treba znati kad pojačati gas, kad stisnuti ručnu.
U leru si i vrebaš.
Mijat Zurovac je doktorirao na tu temu.
Dreljimo u njegove pokrete, dok šteli ’’Maršala’’ koji je sklon da rikne usred koncerta, ili dok petlja oko visokotonaca, koje Blek nikako ne može da uskladi sa basovima.
Mijat klima glavom.
Klimoglavi odobravaju.
Traje taj tren.
U pravi čas tutnu Bregoviću biciklo, da se vozika po Gajdobri,
Dok Bebek osta, da na suvo uvežbava novu pesmu
’’Ponoć kuca nano moja
A ja nemam sna
Gde su sada konji moji
Moja oka dva…
Dug je put
Požurite konji moji
Dug je put
Brže joj brže
Jurite kroz noć…’’
’’Mater ti klošarsku. Šta kukaš pevač! Eno ti moja dva, vezira i sokola,
Da ih meni skineš sa grbače. Alal ti bilo…’’
Zagalami Beli , seoski đilkoš i baraba
Prsnušmo u smeh , Bebek napravi facu, kao da ništa čuo nije, Beli je Beli…
***
Mijat je jedini lik kome je Bregović i ekipa svirala za DŽ. – besplatno –
Ubo tren.
Luda noć u diskoteci ’’Čarli’’ u Gajdobri.
Posle je Bregović, u više navrata, hvalio medijima te dobre ljude iz Gajdobre, koji su ga ugostili, na početku karijere.
Valjda je dobro savladao lekciju od Mijata Zurovca, šta znači svirati za DŽ , besplatno.
Zarekao se da će pokoriti celu planetu, svojim veselim notama i dobro naplatiti Mijatov nauk.
***
Tren je i kod Juliške.
Što je noć dublja, sve je bolje i bolje.
Lepše, lepršavije .
Ubrzava se ritam čepanja ispod stola .
Turbo.
Budući dobrotvor košarkaškog kluba ’’Hercegovac’’, džilita se i drži slovo pameti.
Sa mog ugla gledanja, počeo je da se ljulja kao jasikina grana.
Vrbopuc je, što pecka natenane.
Vetar puše.
Zatvaraju se proziri Juliškine čarde, dobrotvor Zoran je žedan .
Kad bi se dočepao bistrog potoka i on bi presušio.
Cimbalista Joška sve više preskače taktove.
Moj skutonoša Golub vrti glavom.
’’Nema novaca, dok ne nauči, kako maršira Kralja Petra Garda i kako kleče beogradske dame’’.
’’Ištenem, ištenem ’’… cvrkuće Juliška na moje levo uvo, klempavo i veselo.
Stara sam škola zavičajna.
Lopovska pamet.
Špiclov u džep.
Čekam tren.
***
’’Vuk na ovcu pravo ima
Ka tirjanin, na slaba čovjeka
Al, tirjanstvu stati nogom
Za vrat
Dovesti ga k, poznaniju
Prava je dužnost najsvetija.’’
Tajac bajni.
Dobrotvor Zoran iskrivio lice, iskolačio oč, i kao tovljeni šaran, petokilaš.
Talandara zvrči, potkovica.
Samo crvene Juliškine čizmice, škripe od pohote, dok se giba brodski pod od čamovine.
***
’’Kad se lomi, potegni za Njegoševom .’’
Sećanje na profesora srpskog jezika osnovne škole ’’Aleksa Šantić ’’ iz Gajdobre, Sterjane Lazović, koja nas je učila pameti i lepoti putovanja kroz život.
Zapis.
Ne bleji se u vučjoj jami.
***
Ja sam se baš raspričao, a tebi se kunja.
Stvarno si se izmorio, za ovih par dana Dunavskog bala.
Ne iskolačuj oči.
Nauči se da uvežbaš mirnoću pokreta tela i pameti.
Pozdravi li me Lenger?
Omladinski festival u Subotici.
Radne akcije na Paliću.
Svirke kod Pekija.
Svirke kod Mijata.
Diskoteka ’’Čarli’’ u Gajdobri.
Nešto natanta moju dragu da otčepi portal gde ’’ Atomci’’ šibaju do besvesti.
’’..Što te panika hvata
Neće biti, neće biti
Trećeg svjetskog rata.
Gospoda lažu, spiker krešti
Neki su zaglavili u psihozi
Ti ne bježi, stani, stani
Sjedi, jedi, sjedi, jedi….’’
Eto sinovče moj, isto te čeka u decenijama koje dolaze sa ovom pesmom, kao što sam ih i ja ispratio.
A ti se ne daj.
U inat.
Ako me sad i ne čuješ, zbog sna, sutra ću ti reći……
