Сетују ме да се макнем
Зимских глупости
И окривим самог себе
За поминање елитних честица
У земљи које више нема.
Јели богати?
Баш има да је има.
Оволико.
Жута има обичај
Да то сликовито и верно
Одмери од шаке до лакта,
Подвлачећи рефу
’’Да простиш. Ево оволико..’’
Потом се превари
Затрчи се и пољуби ме,
Кукала јој јатка.
Превари се
Док ми шапће на моје
Лево елитно уво
Бајалицу
’’Ој болести мила мати
Иди оном који те прати…’’
Болесном једино здравље фали
Здравоме све по реду.
***
Би реко почело је ударнички,
Кланица у фулу ради.
Мирна крупљанка,
Ерка бачкуља
Зуба не беле
У трци са газда Шуце
Штоперицом
И строгоћом директорице Слаџе.
Типују прости радници
На Мирну и Ерку,
Тако и буде
Увек за прса
Победи се норма.
Норма је трт,
Мирна и Ерка кул.
Би реко.
***
Елитни одред кокота
Полагано се осипа,
Они који су ближе јутарњем сунцу,
Шије им се прве заврну.
Они мудрији хватају се сенки
Поцрнелих атула
Некадашње радионице
Мајстора Јове Рупе.
Психологија кокотњака,
Кад главе падају
Највише се ћути.
Тишина је громогласна.
Тандрче транспортна скаламерија
Команданта ДВД Брке Дулета.
Горе доље
Горе доље
Од товилишта
До стратишта
По васцијели дан,
Мирна и Ерка
Не посустају,
Кољу ли га кољу
На хоризонту емотивног посрнућа.
Директорица Слаџа се смије и каже
’’Ће бидне геноцид над јунаци’’.
Мирна и Ерка
Ћутке одобрише.
Мирни севну око крупљанско,
Ваљда се сетила нечег.
***
’’Кад хоћеш да се по народу
Мораш му подић. Умилит се брате.
Подеси неку фештицу и свима да буде
Добро и потаман, не прави разлику од
Лопова до бизнисмена.’’
Зера је. Зрно.
Од како ћемо, до лако ћемо. Све је у леру.
Водњикавим погледом и оштро млатарајући
Рукама, газда Шуцо заграја на Слаџу:
’’Реклама. Маркетинг се то сад зове.
Крени од врата до врата. Буди Јехова.
Ангажуј се од паковања до трпезе.
Прво бачко домаће пиле мора бити бренд’’.
Замишљена је Слаџа.
Замучила је реч ’’бренд’’.
***
Мрднула је Слаџа.
Агенција за консултантске услуге
’’Дај дам’’, преузела је ствар у своје руке.
Позамашне.
Лопата се немилице.
Кад се продаје памет
На извору је најјефтинија,
Кад се замути вода
Отпадају уши.
Гузи се имиџ.
Копиљан до копиљана.
Продаја магле све са околишом.
’’Кад те једном дочепају,
Не пуштају’’,
Рекао је једном Рале,
Кад смо квитали дужничке записе
И то је све што је икад више прозборио
О дуговима.
***
’’За ваше драге госте
Који не посте
Где се пева ’’иде Миле’’
На трпези је домаће бачко пиле’’,
Одабрала је Агенција слоган.
Некадашњи текстописац и композитор
Чувеног рок бенда ’’Др Тон’’, Зоки Ракита
Опуштено се баци на соларицу
Правећи музичку подлогу
За телевизијски спот Бап-а.
Расуте ноте по Мајуру,
Скупљала је Милена Синајка.
Једна музичка прича
За неке боље непогоде,
Ако дођу.
***
После Мирнине и Еркине
Егзекуције
Елиташи се потапају у бурад
Где је дозирана
Куркума
Да се пилићи жуте.
Шмек домаће радиности,
Као да је цио животни век
Скакало по доњем дворишту
Моје драге Лелане из Букина.
***
Пилићи се пакују у жуте кесе.
Оптичка варка за муштерије.
Мрена заблиста.
Дугине боје.
На свакој кеси смеши се Слаџа,
Рука јој је испружена
На њој кукуриче кокот.
Паланачки зналац
За рисање портрета,
Јаника,
Ухватио је тај трен,
Као припрему за штампу
Лого типа
Слаџа са кокотом се смеје.
Број телефона
Адреса фарме ’’Три лепа бела пера’’,
Све од њиве до трпезе.
Јаника је кршио ’’Лав’’ пиво,
Терајући муве са платна
Уживајући у јаворовом хладу
И веселом скакутану
Пулина Црног и Наталије.
Можда једног дана
Неки музеј, нека галерија,
Негде тамо далеко
Изложи већ чувену слику
Маестра Јанике
’’Слаџа са веселим кокотом’’
***
Главе.
Главе се не пакују у жуте кесе.
Главе су доказ о погибенији
Витезова елитног одреда.
Испод ринглова,
Који је некад засадио тракториста Милојко Кнежевић
Копа се велика рупа.
Мирна и Ерка броје главе
Слаџа бележи
Обрачунску јединицу за плату.
Фирга стоји више рупе
И лопатом посипа креч
са ринглова Милојковог
чује се мјаукање мачака
комшијске утрнуле Српске железнице.
***
Негде у даљини жмиркала су светла
Нашег лепог града.
Газда Шуцо нацртао елитне пунктове
За испоруку елитних витезова,
У кесама жуте боје.
***
Кресну Милоџанки Никола
Доставно возило фарме пилића
’’Три лепа бела пера’’.
Будући научни радник Вук
Дивећи се бескрају мрака
Поче да врти
Чуперак на шишкама
Певушећи
’’Да ме чека халуга
Да је доноси слуга
На златноме тањиру
Па да дувамо у миру.’’
Едо Мајка.
***
Милоџанки Никола додаде гас
’’мани се теорије Вуче…дуни’’.
Не хтеде Вук.
Алчак.
