Слузи по васцијели дан.
Они који немају мирне снове
Кажу мрачак ромиња.
Прсне понека жаруља
У Шафариковој улици.
Лош је то знак
За бачкопаланачке улице.
Латила се пресија прљаве работе
На све што мрда
И хоће на миру још да расте.
Пресија је и на мој ноћни поглед
На улињале зграде близанке
И на Позориште никад доакано.
Грађевине су на изволите
Збонбане руком социјалистичких неимара,
Већ начете руком ноћних кадљиваца,
Зврје рупе безданице.
Тамо из небеских појила
Иза далеких облака
Дежурају власници узалудних квадрата
Дома земаљског,
Како се смејуљи и туња
Скоро тридесет година.
***
Кажу слузиће и будућих дана,
Време крадљиваца зграда
Где се ноћи одуговлаче
Одлажући свитања,
Док се занемоћа и клекне
Испред усуда живота
Званог животарење.
Не дају се очи затворити
Коље багремово измедју капака
Плашак.
Ухватио ме у коске и не пушта.
Ајд јаране
Приводи крају
Приче о Слаџи из Масну Поњаву,
Вакат је.
***
Петхаус стрика Дамјана
У Липовом Гају.
Дахтало од лета
Блокира његове покретне слике
Испред мрена видила.
Уморан је председник Надзорног одбора
Фарме ’’Три лепа бела пера’’.
Слажу се финансијске књиге
Прати се кретање новца
Шуциних трансакција.
Све је на опрезу,
Све је под велом тајности.
Тапија.
Мрдат се не може,
Ухватило па не пушта,
Ако се и омакне бар једно зрно
И клизне на грумен земље,
Уз вољу виркања туђе работе
Родиће,
И ето ти нуто невоље.
Од злих гласа и љутих паса.
Затвори реч издаја у трећој петолетки
Не трагај по српским календарима
И не тражи погодно
Црвено слово.
Нема га.
***
Аничкина тема
За завршни мастер рад
На високим школама
Тамо далеко
У словачком храму писмености
Универзитета ’’Конштантин Филозоф’’
У Нитри,
Радног је наслова
’’Српска емиграција – Повратак’’.
Загруваше велике мисли.
Прави се ситно ткање,
Од тананих нити.
Крупно се уче у памети.
Ничу.
Ваља Анички прочешљат тезе
Поднаслова ’’Како сам почео да волим себе’’.
Поверење. Аутентичност. Зрелост.
Честитост. Љубав према самом себи.
Скрушеност. Свесност.
(мала агенда… ’’јер чак се и звезде
Понекад сударе па настају нови светови.)
Данас знам … То је живот.’’
Шта се десило са тобом Аничка.
Са коју страну банде ударити.
Хоће ли оловка бити довољно шиљата
Да отрпи све светске мудрости,
Што се вечерас заковаше
На улазна врата,
Задате мирноће
И равнодушности.
***
Неке чудне дунавске птице
Салијећу изнад високих крошњи
Распуклих липа.
Одлазе са грајом некуд.
Тихо на прстима, Аничка
Приђе великој кожној фотељи ’’Симпо’’
Где је стрика Дамјана
Ухватио сан.
Покри га ћебетом ’’Амбасадор’’,
’’Вутекса’’ из Вуковара.
То је оно ћебе што се не лиња
И не боде.
Са крила узе наочаре и књигу
Уснулог старца. Одложи наочаре.
Наслов је књиге
’’The catcher in the rye ’’.
J.D. Selinger.
’’Ловац у житу’’,
Библија стрика Дамјана.
Ех… какав лик.
Прећута моћ говора
Из књиге испаде слика.
Црно бела.
На слици стрико Дамјан и Чарли Чаплин.
’’Било једном у Америци’’,
Помисли Аничка
И врати се својим наукама.
***
Увек је Лала бирао најбоље
Возаче од поверења
За његове веле и ино послове.
Није му се могло машити.
Васа Зарупски одувек је важио
За највећег господина,
Мајстора за друмске крстарице
Клонулог теретног саобраћаја РО
’’Дунавпревоз’’ из Бачке Паланке.
Звало се некад,
Бачка Паланка – Хамбург-Владивосток.
Куд ћеш даље.
Ђаволу било мало.
Са далеких путовања
Васа је доносио пуну торбу
Немогућих згода и незгода,
Које су после као млад препек
Претакане у приче,
Заувек зацврчале,
Бар у мојим сећањима
Као светлећи празници,
На голој ледини
Наше варијанте социјализма.
Шерет Васо.
***
Изгубила се Слаџа
У простору кабине Васиног ’’Мана’’.
Зрно је.
Ухватила је блејача.
Губе се њени погледи,
Низ шумадијске пределе.
Ако је бујица носталгије залуди
Постоји могућност суза да јој удари.
Модрозелена и распојасана Шумадија,
Темељи се и њише
Пут небеса,
Грлећи мајку Србију.
Брине да се не сурва у сивило
У времену дубоких гибања.
***
Покоју проговори Слаџа
Док падају метри џаде
Испред брекетала моћног Мана.
Мотел ’’Стари храст’’
’’Пауза… за возача и директорицу’’,
Прискочи Васа.
’’Ће бидне… ти смотри на товар,
А еве ја да дремнем у бунгалов’’.
Насмеја се Васа.
Шумадијска ноћ је окићена
Са великим и малим чудесима.
Трепере звезде падалице
Олајавајући једна другу.
Храст запис поклопио
Тишину и спокој Шумадије,
’’Оде аветиња… чудо од жене’’,
Исрпужи се Васо
На лежај од нота шумадијског блуза,
Р.М. Точка
’’..имаш лепа кола, странче
Сигурно си срећан ти
А ја уплакан рекох, јадан
Дајем је, за твој један дан
А онда поче блуес
Моја Шумадија пева о срећи’’.
Далеко је Струмица,
Далеко је цветање мора,
Код Лалиног кума Јоргоса.
Далеко.
***
Пресија на Фарми спласне,
Измедју два турнуса това пилића.
Покровка је спремна.
Ветри сона киселина
Мешајући се са свежином
Окречених зидова .
Све је на шалтерском чекању.
Задругари би знали рећи ’’Кишан дан’’.
Мирише Фарма.
Поганац и осока на путу за Струмицу.
Само пулини Црни и Наталија
Живе живот по мери живог иксана.
Њих се не дотичу демократске промене.
Држе се своје коске и своје псеће игре.
Ни муве зунзаре им више не загорчавају живот.
Нема се времена за њихово зујање.
Тако живот носи све.
Са онима који те воле
Мораш пунити батерије.
Вала.
И одвајкада.
