Претходна истраживања су показала да се неки региони мозга могу да се опоравити када неко престане да пије.
Људи са поремећајем употребе алкохола имају тенденцију да прореде кортикалне регионе; наборани спољашњи слој мозга важан за многе когнитивне функције вишег реда.
Америчка студија открила је да они који престану да пију добијају дебљину кортекса током времена, брже у првом месецу и настављајући кроз 7,3 месеца, у ком тренутку је дебљина упоредива са онима без поремећаја употребе алкохола.
Претходна истраживања су показала да се неки региони мозга могу опоравити када неко престане да пије, али није јасно колико брзо долази до опоравка, пише Science Alert.
„Неколико лонгитудиналних студија које истражују промене у дебљини кортекса током апстиненције ограничено је на први месец трезвености“, пише тим, предвођен психијатром и научником Тимотијем Дуразом и додаје да степен опоравка регионалне дебљине кортекса током дужих периода апстиненције, дуже од шест месеци је непознат.
Процењује се да 16 милиона људи у САД пати од прекомерне конзумације алкохола. То је велики јавноздравствени проблем, а разумевање овог комплексног поремећаја је важно за лечење, превенцију и смањење стигме.
Промене у структури и функцији мозга током хроничне конзумације алкохола могу отежати људима да престану да пију, упркос њиховим најбољим намерама. На пример, префронтални кортекс, област укључена у планирање и доношење одлука, може постати мање активна, што отежава људима да доносе здраве одлуке.
Дуразо и његове колеге су такође испитали како одређена медицинска стања, зависност од пушења, психијатријска стања и поремећаји злоупотребе супстанци утичу на дугорочне промене у дебљини кортекса код људи који се опорављају од прекомерног пијења.
У студији је учествовало укупно 88 особа са овим проблемом, које су подвргнуте скенирању мозга након отприлике 1 недеље, 1 месеца и 7,3 месеца апстиненције. Неки учесници су се придружили након 1 месеца, што значи да 23 особе нису обавиле скенирање након 1 недеље, а само 40 од 88 је остало апстинентно од алкохола током целог периода.
Такође су испитали 45 људи који никада нису имали проблем са зависношћу од алкохола, мерећи њихову дебљину кортекса на почетку и поново око 9 месеци касније како би потврдили да су мерене површине остале исте.
За посматрање мозга учесника коришћена је врста магнетне резонанце, која је посебно корисна за добијање јасних слика унутрашње структуре тела. Истраживачи су забележили дебљину кортекса за 34 региона, усредњавајући мерења на левој и десној хемисфери мозга.
Нису пронађене значајне везе између промена дебљине кортекса и тренутне злоупотребе супстанци (укључујући друге лекове осим алкохола), или психијатријских поремећаја и пушења цигарета у прошлости. Дакле, престанак пушења такође може допринети опоравку дебљине кортекса.
Ови резултати пружају охрабрење и ново разумевање опоравка мозга након престанка конзумације алкохола, иако због мале величине узорка и недостатка разноликости, можда се не могу генерализовати. Такође, важно је напоменути да ови налази не показују да ли су промене утицале на функцију мозга, преноси N1 Zagreb.
