Које су грешке које људи чине у кухињи, а које повећавају ризик од тровања храном, открива др Роберт Гравани са Универзитета Корнел.
Према подацима америчких центара за контролу и превенцију болести, сваке године у тој земљи се разболи око 48 милиона људи, 128.000 буде хоспитализовано, а 3.000 умре од болести које се преносе храном, наводи Тодаy.цом.
До контаминације може доћи у било ком тренутку, током ланца производње хране, што је често ван контроле потрошача, али људи такође праве једноставне грешке приликом кувања и складиштења хране, које повећавају ризик од тровања, тврди др Роберт Гравани, стручњак за безбедност хране и професор на Универзитету Корнел.
Он у интервјуу за тај амерички програм и сајт открива које су најчешће грешке.
1. Прескакање прања руку пре јела или припреме хране
Многи људи заборављају да оперу руке, које су препуне разних микроба и могу да контаминирају иначе безбедну храну. Зато увек треба прати руке пре јела или кувања, а посебно након коришћења купатила. Најбољи начин је темељно прање сапуном и водом најмање 20 секунди. Такође треба прати руке више пута и током и након припреме хране, посебно сировог меса.
2. Прање сирове живине у судопери пре кувања
Гравани каже да не треба испирати комаде сировог пилећег меса и објашњава да већина сирове живине садржи бактерије као што су салмонела, кампилобактер и клостридија, које се срећом уништавају кувањем на одговарајућој температури.
Када исперете сирово месо, вода може проширити ове бактерије на судоперу, славине, радне плоче, прибор и друге површине где могу лако контаминирати другу храну.
3. Избегавање прања сировог воћа и поврћа
Воће и поврће је неопходно опрати чистом текућом водом и осушити папирним убрусом. За плодове са грубљом кором, попут диње, треба користити четку за поврће. Никако не користити сапун или детерџент.
4. Коришћење истог прибора од почетка до краја током кувања меса
Нажалост, многи људи праве грешку користећи исти прибор од почетка до краја кувања, тврди Гравани. Он објашњава да виљушка или кашика која је додирнула сирово месо, може да пренесе бактерије и поново контаминира спремљену и термички обрађену храну у којој су те бактерије уништене. Он препоручује да се користи нови прибор током припреме хране, или да се он темељно опере када додирне сирово месо.
5. Узимање зачина при руковању сировим месом
Када се припрема сирова храна или месо, често се посеже за посудом са зачинима, при чему те посуде могу бити вишеструко контаминиране због сировог меса које сте претходно додирнули.
Гравани саветује да се пре припреме хране у малу посуду издвоји одговарајућа количина зачина која ће бити употребљена, или да се темељно оперу руке сваки пут пре него што се посегне за посудом са зачинима.
6. Одокативно одређивање температуре и некоришћење термометра за месо
Темељно кување сировог меса или морских плодова и коришћење квалитетног термометра кључни су за убијање свих микроорганизама који изазивају болести које се преносе храном, каже овај стручњак за безбедност хране, и додаје да није довољно одокативно одредити да ли је нека храна кувана гледајући само њену боју и текстуру.
Оно што одређује да ли је храна адекватно кувана је њена температура. Према америчким препорукама, за говедину је неопходно да има око 63 степена Целзијуса, слично као и риба, док је за живину неопходно да температура буде 74 степена, а јаја 71 степен.
7. Чекање дуже од два сата да се спремљена храна стави у фрижидер
Људи имају навику, нарочито током празника, да спремљену храну држе дуго ван фрижидера. Препоручује се да се спремљена храна стави у фрижидер најкасније у року од два сата, а ако су напољу температуре више од 30 степени, не треба чекати дуже од једног сата.
8. Конзумирање хране која је стајала у фрижидеру дуже од четири дана
Не може се знати да ли је нека храна безбедна по њеном мирису или изгледу, наглашава Гравани. Препорука је да спремљена храна може да се чува у фрижидеру најдуже три до четири дана, а у замрзивачу три до четири месеца. Ако остане дуже од тога боље је бацити је, јер се повећава ризик да концентрација бактерија и токсина у њој премаши безбедни ниво.
Наравно, нисмо сви исти. Неко је осетљивији и више подложан ризицима од тровања храном, неко мање и може без проблема да ужива у сировим остригама, сушију и другим деликатесама, али важно је да сви буду свесни када ризик постоји.
