Много се говори о четвородневној радној недељи, али да ли би краћи радни дан могао да буде бољи приступ?
Усредсређеност на добробит радника и продуктивност компанија током пандемије довела је до тога да неки запослени почну да се поигравају са новим приступима радној недељи на какву смо до сада навикли.
Много се говори о четвородневној радној недељи, али док су тродневни викенди лепа помисао, сабијање пет дана посла у само четири може се испоставити стресним за неке раднике и њихове послодавце – или се чак могу сматрати неодрживом опцијом.
Постоје, међутим, и друге алтернативе. Неки организациони психолози предлажу скраћење радног дана.
Одјављивање са посла после краћег временског периода – као што је шест сати уместо осам – могло би да се покаже практичним решењем за више типова пословања, баш као и да постигне много кад је у питању унапређење живота радника.
„Има послова који морају да остану доступни пет дана недељно“, каже Селест Хедли, ауторка Не радите ништа: Како раскрстити са прековременим послом, превише рада и премало живота.
„И код тих послова можда би било лакше и прихватљивије скратити радни дан.“
У теорији, скраћени радни дан можда делује као екстравагантна идеја – на крају крајева, послодавци желе да узму што више радниковог времена, а идеја „осмочасовног радног дана укорењена је у индустријализованом друштву“, каже Хедли.
А опет постоје убедљиви аргументи за краћи радни дан повезани за повећаном добробити радника и потенцијално повећаном продуктивношћу.
Могуће је да, противно увреженим нормама, запослени раде ефикасније и са бољом концентрацијом ако после тога буду пошли кући раније.
„То је корист за приоритизацију“
Осмочасовни радни дани су стандард за многе пословне гране – и ту структуру је тешко уздрмати, каже Адам Грант, професор организационе психологије у Вортоновој школи на Универзитету у Пенсилванији.
„Пристрасност према садашњем стању је реална. Људи често узимају здраво за готово стандард са којим су одрасли. Свако кога познају радио је пет дана недељно и осмочасовни радни дан. То изгледа као нешто неизбежно“, каже он.
Послодавци такође играју улогу у продубљивању ове радне структуре, тврди он, рекавши да је одсуство еволуције „недостатак маште“.
„Уместо да се заправо измере резултати тих људи, лако је и просто пребројати број сати колико су радили и претпоставити да је више боље. То је претпоставка која се мора срушити.“
Норвешка и Данска имају радне недеље краће од 40 сати
Хедли се слаже да осмочасовни радни дан није најбољи формат за раднике.
„Когнитивно, ми имамо само ограничену количину концентрације током једног дана“, каже она.
„Кад покушавате да присилите мозак да се усредсреди изван тог прозора, добићете опадајуће приносе и завршићете са сагоревањем људи. На крају ћете правити више грешака, бићете мање иновативни, пропуштаћете ствари. А све то вас чини мање ефикасним.“
И заиста, студије показују да дужи рад уопштено гледано не доводи нужно до веће продуктивности.
Истраживање са Универзитета Стенфорд указало је на горњу границу продуктивности: учинак радника почиње нагло да опада после око 48 часова недељно.
А други експерти су сугерисали да би оптимални број радних сати могао да буде још нижи, у зависности од типа посла – неки тврде да би он могао да буде чак 35 часова недељно или шест сати дневно, што запослене ставља далеко испод осмочасовног радног дана.
Норвешка и Данска имају радне недеље краће од 40 сати и заузимају друго и седмо место на листи најпродуктивнијих земаља на свету.
На крају крајева, запосленима су потребне паузе током дугих периода рада за њиховим радним столовима – што значи да чак и најпродуктивнијим радници не проводе сваки тренутак радећи марљиво на пословним задацима.
Истраживање спроведено на скоро 2.000 радника у Великој Британији показало је да се у просеку људи заиста осећају продуктивно тек око половину радног дана.
Његово скраћивање, дакле, могло би да их мотивише да повећају тај прозор.
Радећи мањи број сати, уместо радећи комбинацију рада и траћења времена током осам сати, радници би могли да постану још продуктивнији.
Повећана продуктивност могла би да проистекне и из бољег морала радника и њиховог бољег физичког здравља, насталог на основу боље равнотеже између рада и живота у краћим радним данима.
Такав је био случај са медицинским сестрама у установи за негу немоћних у Шведској, где је у двогодишњем експерименту радни дан био скраћен на шест часова.
Медицинске сестре биле су срећније раднице које су узимале много мање боловања, што им је омогућило да организују 85 одсто више активности за штићенике установе.
Има смисла, каже Грант, да згуснутији програм доведе до повећане продуктивности.
„То је од користи за приоритизацију. Кад имате мање времена, почињете да се усредсређујете на ствари које су заиста битне. То би могло да значи да руководиоци задају мање посла који се отаљава, а могло би да значи и мање непотребних састанчења.“, каже он.
Као последица тога, ефикасност многих радника могла би да скочи, док би им се број грешака смањио.
Сан или стварност?
Пребацивање на мањи број радних сати могло би да буде ближе стварности него што је некада било. После пандемије, неки запослени активно преиспитују – па чак и оспоравају – садашње стање ствари на послу.
Многе компаније одлучиле су да дозволе нова радне обрасце, као што су асинхрона комуникација, или рад на даљину, где не могу нужно да виде продуктивност на исти начин као што су могле пре.
А посебно значајан развој догађаја је све већа популарност идеје о четвородневној радној недељи; иако она није нашироко распрострањена – и још је у фази тестирања у многим земљама и компанијама – постала је све популарнија као тема разговора како преформулисати начин на који људи раде у измењеном свету.
Међутим, четвородневна радна недеља не одговара свакоме. Стога, компаније невољне да престану са радом читав један додатни дан недељно можда би „лакше прогутале“ краћи радни дан, каже Грант.
Остаје да се види колико компанија мисли да је краћи радни дан одржива идеја. Грант верује да ће радници који се буду пребацили на краће радно време осетити корист одмах – а исто тако и њихове компаније.
„Већина људи који добију прилику да раде скраћени радни дан прихватиће то као огромну повластицу. Биће захвални на томе. Осетиће већу лојалност, а онда ће им порасти мотивација. Радиће марљивије у времену које имају на располагању и радиће паметније током тих сати – додаје Грант.
