Филмови страве и ужаса могу бити корисни јер се при излагању појединца стресној ситуацији изазива ублажавање бола ослобађањем хормонâ ендорфина и допамина. Такође, гледање измишљених страхота може побољшати толеранцију на бол, а то је начин и да на вештачким претњама „увежбамо“ емотивне реакције на стварне опасности.
Бити уплашен током гледања легендарних филмова страве и ужаса као што су Исијавање или Истеривач ђавола могла би да буде добра ствар за здравље, кажу стручњаци.
Психолози тврде да хорор филмови заправо могу бити корисни јер се излагањем појединца стресној ситуацији изазива ублажавање бола кроз ослобађање хормонâ ендорфина и допамина.
Др Кристен Ноулс, неуропсихолог са Универзитета „Краљица Маргарет“ у Единбургу, каже да су истраживачи открили да гледање страшних филмова може побољшати толеранцију на бол због производње ендорфина.
„Одвраћање пажње од бола је такође једно од могућих објашњења, јер пажња и енергетски ресурси се преусмеравају ка процени претњи и удаљавају се од друге телесне функције“, објаснила је др Ноулс у изјави за лист Хералд.
Стварање ендорфина је начин да тело учини да осећамо задовољство и као да смо награђени, а мозак их производи, на пример, када једемо и вежбамо. Такође се производе када тело осећа бол или стрес, попут ситуација као што је гледање филма са застрашујућим сценама, као метода за преживљавање при којој се блокирају рецептори за бол.
Наводи др Ноулс поклапају се са закључцима студије Универзитета Вестминстер, спроведене 2012. године, којом је показано да гледање 90-минутног хорор филма потрошимо калорија отприлике као током кратке шетње.
Филмови који су приказивали највише стравичних сцена били су и највећи сагоревачи калорија због њиховог утицаја на срчани ритам појединца.
„Реакција тела на страх или неизвесност је да се појача производњу хормона стреса, попут адреналина, који мобилишу енергетске ресурсе тела. Ово прати повишен број откуцаја срца и појачан фокус. Тај осећај може бити прилично узбудљив када се, на крају филма, ослободимо напетости. Безбедно се излагати опасности доводи до тога да се осећамо добро због узбуђења“, објашњава др Ноулс и истиче да се падобранство сматра сличном активношћу која је застрашујућа, али и еуфорична.
Др Ноулс је цитирала налазе студије из 2021. године којом је показано да су љубитељи остварења са зомбијима били боље припремљени за коронавирус јер су били „ментално увежбани“ за пандемију.
Љубитељи филмова страве и ужаса били су „психолошки отпорнији на суочавање са ковидом 19“, наводи др Ноулс, а истраживачи сугеришу да би то могао да буде резултат њиховог честог излагања „емоционалној вежби“ са вештачком претњом.
Психолог Џон Џонсон, аутор студије и професор емеритус Универзитета Пенсилваније, и његове колеге у Данској открили су да су људи који су гледали апокалиптичне филмове као што је 28 дана касније и Зора живих мртваца (Dawn of the Dead) били боље припремљени.
Др Ноулс је додала да хорор филмови људима пружају „сигуран начин“ да истражују стање страха и уплашености јер су у филмовима „извори страха једноставнији него у стварном животу“.
„Кроз ову сигурну интеракцију можемо научити да се носимо са негативним емоцијама и да развијамо отпорност на страх и стрес. На крају крајева, то значи да можемо постати отпорнији када дође до стреса у стварном животу“, указала је др Ноулс.
Друга студија коју су спровели истраживачи са Универзитета Ковентри 2009. године упоредили су одговоре имуног система код 30 младих добровољаца када су мирно седели у соби 90 минута и учесника који су гледали легендарно остварење из 1974. Тексаски масакр моторном тестером.
Анализе крви узете пре и после две активности показале су „значајно повећање“ нивоа белих крвних зрнаца, познатијих као леукоцити, то јест одбрамбене снаге нашег тела против болести, после сат и по гледања ужаса на екрану.
Др Џен Смит, љубитељка филмова страве и ужаса и здравствени психолог Универзитета Каледонијан у Глазгову, наводи да би гледаоци могли да буду предодређени еволутивно да трагају за искуством страха.
Наши преци живели су у сталном страху
Др Смит, која као свој омиљени филм наводи Истеривача ђавола, верује да корене потребе за гледањем хорора треба тражити у еволуцији, који сежу до наших предака који су живели у сталном страху од разних претњи.
„Можда због еволутивних веза желимо да искусимо оне опасне и претеће ситуације које можете добити гледањем хорор филма. Као људи данас, нећемо нужно да се постављамо у те застрашујуће ситуације у стварном животу, али хорор филмови пружају прилику за то, као и ослобађање напетости“, објашњава др Смит.
Према њеним речима, то се назива „пренос узбуђења“ или осећај ослобађања.
„Људи имају реакцију да беже или се боре – или желите да побегнете далеко или останете и борите се – и од тога срце убрзано куца, тешко се дише и јављају се друге физичке сензације повезане са реакцијом на опасност“, истакла је др Смит.
Када прођете кроз то, поручује др Џен Смит, добијате позитивно искуство олакшања што може бити прилично угодно.
