И ове године у истом периоду мерачи Агенције за заштиту животне средине показују загађење у местима широм земље, а чак и камере на паметним телефонима могу да ухвате како ваздух изгледа ујутру и увече.
Излазите из куће ујутру, пред вама је густа магла и уместо свежег ваздуха удишете нешто што личи на мешавину дима цигарете, фабричког димњака и издувне цеви аутомобила.
На прелазу из јесени у зиму, друштвене мреже у Србији из године у годину преплављују овакве слике и искуства.
И ове године у истом периоду мерачи Агенције за заштиту животне средине показују загађење у местима широм земље, различите апликације сврставају Београд, главни град Србије, у сам врх листе прекомерно загађених градова, а чак и камере на паметним телефонима могу да ухвате како ваздух изгледа ујутру и увече.
Шта значи када је ваздух загађен, шта су суспендоване честице, да ли маске штите и шта да радимо – нека су од најчешћих питања која се постављају од октобра до марта.
Ево и одговора.
Када је ваздух загађен?
Уколико ваздух има мирис и боју, онда је вероватно загађен.
Загађен ваздух значи да се мерењем утврдило да постоји већа концентрација штетних честица.
Повећани ниво сумпор-диоксида, азот-диоскида, угљен-моноксида, приземног озона и суспендованих честица ПМ 2.5 и ПМ 10, као и концентрација тешких метала попут арсена, олова, кадијума и никла указују да је ваздух загађен.
Већа концентрација ових материја мери се у повећаном броју у периоду од октобра до априла, а нарочито у месецима када је грејна сезона у јеку.
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, загађењу ваздуха највише доприносе мала индивидуална ложишта (75 одсто), индустрија (30 одсто) и друмски саобраћај (шест одсто).
Поред сезоне грејања, ово су остали загађивачи ваздуха у Србији и на Балкану:
- старе термоелектране које нису обновљене (највише у Србији, Босни и Херцеговини и на Косову)
- алумунијумски комбинати и застарели индустријски капацитети у Црној Гори
- челична индустрија у Македонији
- илегална сеча дрва и тровина преко граница (у целом региону)
- одлагање индустријског отпада
- инсистирање на изградњи малих хидроелектрана, које прете да униште реке и мале сливове
(Извор: Центар за екологију и одрживи развог – ЦЕКОР)
Колико је загађен ваздух опасан?
Изложеност аерозагађењу је повезана са великим бројем акутних и хроничних поремећаја здравственог стања људи, рекла је докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести за ББЦ на сропском.
Она је навела да се последице крећу од обичних иритација као што је кашаљ, сузење и свраб у очима, преко озбиљних болести, па до смртних исхода.
„Загађеност ваздуха је после пушења најчешћи узрок појаве карцинома плућа“, објаснила је Плавшић.
У данима велике загађености ваздуха, наводи, учесталији су срчани и мождани удари, затим друге кардиоваскуларне болести као и разна оштећења централног нервног система.
Од метаболичких болести, као последица најчешћи је дијабетес, додала је.
Најосетљивије групе су деца, труднице, хронични болесници и старији.
При великој загађености лекарима се међу првима јављају пацијенти са симптомима бронхитиса, погоршањем хроничне опструктивне болести плућа и бронхијалне астме.
„Али већина људи не умре због проблема са плућима, него због срчаног или можданог удара као директне последице оштећења крвних судова и последичних тромбоза“, рекла је специјалистикиња.
Управо због тога, додаје, веома је тешко доказати да је аерозагађење узрок смрти.
Тек је недавно, 2020. године, у Великој Британији први пут загађење ваздуха наведено као један од узрока смрти, код деветогодишње девојчице која је умрла након напада астме.
Пресуђено је да је аерозагађење допринело њеној смрти 2013. године, а истрага је показала да је била изложена „прекомерном“ нивоу загађења.
Утврђено је да је ниво азот-диоксида у близини њене куће превазилазио ограничења која су издала Европска унија и Светска здравствена организација (СЗО).
Процена СЗО за Србију из 2019. године је да загађеност ваздуха доводи до респираторних обољења од којих прерано умре више од 5.000 људи годишње.
Шта су ПМ 2.5 и ПМ 10 честице?
Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић, ради се о суспендованим честицама, односно чврстој материји која се налази у ваздуху.
У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива – „ситна прашина“.
Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.
Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.
Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.
ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.
Како се мери загађеност ваздуха?
Оцена квалитета ваздуха које ради Агенција за заштиту животне средине ради се на нивоу целе територије Србије и врши се анализом средњих годишњих вредности загађујућих материја.
Уз средње годишње вредности, прате се прекорачења дневних и сатних граничних вредности појединих загађивача, као што је случај са повећаним дневним вредностима у Нишу и Ваљеву.
Постоје три категорије квалитета ваздуха:
- чист или незнатно загађен,
- загађен
- прекомерно загађен ваздух према прекорачењима граничних и толерантних вредности поменутих полутаната.
Шта се мери у Србији, а шта у ЕУ?
Концентрација ПМ честица, сумпор-диоксида, азотних оксида и приземног озона – стандарди су Европске Уније када је мерење загађења ваздуха у питању.
Велики део мерних станица Агенције за заштиту животне средине, као и приватних мерних станица – очитава ове податке.
Који су најзагађенији градови у Србији, Европи и свету?
На основу дневних мерења не може се одредити који град је најзагађенији, рекли су из Агенције за заштиту животне средине за ББЦ на српском.
„Не постоји критеријум за најзагађенији град, већ се према законским одредбама врши оцењивање квалитета ваздуха“, каже Миленко Јовановић, директор Одељења за контролу ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине.
Међутим, највише штетних честица се у сезони измери у Београду, Панчеву, Смедереву, Нишу, Ваљеву, Суботици и Бору.
На основу података са сајта IQАir, који прати квалитет ваздуха, у 2021. години најзагађенији град у Србији био је Нови Пазар, где је концентрација суспендованих ПМ 2.5 честица био највећи у јануару те године.
Међу првих десет градова по концентрацији ових честица у Србији су и Чачак, Косјерић, Ваљево, Горњи Милановац, Ужице, Ниш, Смедерево и Крагујевац, док је Београд на 12 месту.
Међу првих 10 најзагађенијих градова у Европи били су Нови Пазар, на другом, и Чачак, на седмом месту.
Најзагађенији европски град прошле године био је Краснојарск у Русији, а међу првих 10 су и пет града у Босни и Херцеговини – Фоча, Лакташи, Приједор, Мала Кладуша и Трн.
Када се ова листа прошири на свет, међу 50 градова у којима је ваздух штетан – нема ни једног из Србије и региона.
Најзагађеније место у свету прошле године био је Бхивади у Индији, а међу првих пет на листи су и Делхи и Џајпур, још два индијска града.
Које се маске користе када је ваздух загађен и колико помажу?
Хируршке маске које нам пружају заштиту од вируса корона, могу да спрече удисање крупнијих честица.
Међутим, докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести, за ББЦ на српском је рекла да удисање токсичних гасова могу да ублаже само нано маске.
„Оне су знатно скупље од хируршких и често их нема у апотекама. Пријатне су за ношење јер су направљене од тканине и имају филтере, а пацијенти са плућним болестима отежано дишу са маскама од полиестера“, навела је Плавшић.
Препоручује да осетљиве групе, деца, труднице и старије особе не излазе напоље када је велика загађеност, јер је ваздух у затвореном простору често чистији.
„Такође би требало да избегавају јако прометне и загађене улице и делове града. Свакако је немогуће заштити се у потпуности, јер се упијање штетних материја врши и преко коже“, рекла је.
Како раде пречишћивачи ваздуха?
Све је више потражање за кућним пречишћивачима ваздуха.
Постоје два основна типа ових уређаја на домаћем тржишту: пасивни и активни.
Пасивни пречишћивач увлачи ваздух у уређај, који пролази кроз филтере и очишћен се враћа у просторију.
Активни аутоматски пречишћавају ваздух који пуштају у просторију.
Која је разлика између смога и магле?
„Магла је кондензована водена пара, која се јавља при тлу, у приземном слоју атмосфере.
„Када се укомбинују одговарајућа количина водене паре и одговарајућа температура, долази до стварања магле, при чему је неопходно да нема јаког ветра“, објаснио је за ББЦ на српском Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду.
Ако се у магли налазе загађујуће супстанце, онда је реч о смогу.
„Разлика је и у нијанси – прави смог је тамније боје, а чиста магла је млечне боје“, појаснио је Дуцић како правити разлику.
Тај назив потиче од кованице настале од две енглеске речи „smoke“ – дим и „fog“ – магла.
