Одбор за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове у Европском парламенту подржао је придруживање Хрватске Шенген зони. За овај извештај гласало је 45 европских заступника, 8 је било против, а 5 уздржано.
На расправи која је одржана 25. октобра ове године потврђено је да би Хрватска могла да се придружи Шенгену почетком 2023. године. То значи да Хрватска испуњава све критеријуме да постане део безграничне зоне унутар Европске уније. Комшије су испуниле 281 препоруку у осам области шенгенске правне тековине.
Шенген је највећа безгранична зона на свету. Броји 26 држава од чега четири нису пуноправне чланице ЕУ, али се сматрају придруженим земљама. Држава која жели да буде део Шенген зоне, мора бити у стању да у потпуности спроведе шенгенски законик, те у потпуности контролише копнену, морску и ваздушну границу ЕУ.
Споменутих 26 европских земаља званично су укинуле пасоше и све друге врсте граничне контроле на својим међусобним границама. Хрватска је најмлађа чланица ЕУ која се овој породици придружила у јулу 2013. године. Румунија и Бугарска које су се европском блоку придружиле 2007. године и даље су на чекању за пријем у Шенген зону, јер нису испуниле све потребне услове да би постале део безграничне зоне ЕУ.
Да би се схватило шта је Шенген зона треба рећи да она углавном функционише као једна земља што се тиче међународних путовања уз заједничку визну политику. Државе у Шенгенској зони ојачале су контролу са нешенгенским земљама. Од 27 земаља чланица ЕУ, 22 учествују у Шенгенској зони, а од пет чланица ЕУ које нису део Шенген зоне четири (Бугарска, Румунија, Кипар, Хрватска) правно су приморане да се прикључе Шенгену док Република Ирска користи право на одустајање.
Четири земље чланице Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА) Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска нису чланице ЕУ, али потписале су споразуме везане за Шенгенски договор. Три европске микродржаве Ватикан, Монако и Сан Марино могу да се сматрају дефакто придруженима.
Шенгенска зона има преко 400 милиона становника (скоро као САД и Руска Федерација заједно), површину од 4,3 милиона квадратних километара. Сваке године буде преко 1,3 милијарди прелазака границе Шенгена, око 57 милиона прелазака је ради транспорта роба друмским путевима, а вредност трговине је 2,8 билиона евра сваке године.
Почетком мигрантске кризе 2017. године Аустрија, Данска, Немачка, Норвешка и Шведска привремено су увеле контроле на неким или свим граничним прелазима својих граница с другим шенгенским земљама. Усвојене граничне котроле довеле су до пада у количини трговине, а процењено је да је дефицит 70 милијарди евра на годишњем нивоу.
Они које интересује у Србији, а посебно у Бачкој Паланци која је животно заинтересована, шта је ЕУ и Шенгенска зона, вероватно више-мање знају о чему се ради. Али, за становнике наше општине, оне који често прелазе гранични прелаз код Бачке Паланке и Илока и код Нештина било би добро да се информишу да ли се ишта мења приликом проласка неколико километара пута кроз Хрватску од почетка 2023. године када ова комшијска земља постане део Шенгена.
Тренутно су границе ЕУ најбоље чуване границе на свету. Мештани Нештина и Визића, али и Паланчани који су упућени на овај пут, кажу да су се интересовали код хрватских полицајаца, али да од њих нису, за сада, добили подробније информације. Нов режим, вероватно не зависи од службеника на граници већ од бриселске бирократије и Загреба који примењује приписе ЕУ.
Чак и медији у Хрватској ретко пишу у овоме, а спорадично најављују да ће, вероватно контроле бити пооштроне на граничним прелазима према земљама које нису у ЕУ, односно у Шенгенској зони. То су у овом случају земље Западног Балкана, а међу њима прва Србија.
Остало је још мало до времена када ће спољна граница ЕУ и званично бити на мосту код Бачке Паланке и Илока и на граничном прелазу код Нештина. Становништво овог дела приобаља Дунава са наше стране каже да их и наше службе још нису обавестиле, као и хрватске, да ли се нешто мења у режиму преласка границе од почетка 2023. године.
То не значи да промене неће бити. Још раније је најављено да ће наши грађани плаћати својеврсне визе у износу од 7 евра за прелазак границе ЕУ, али се од тога одустало за годину дана.
Мештани Нештина и Визића који су свакодневно упућени на четири гранична прелаза приликом доласка у центар општине на посао, у школу, лекарски преглед… И приликом повратка кући прибојавају се дужих чекања и гужви. Веле да су и сада дуга чекања на прелазу код Нештина када се нагомилају камиони.
Овај прелаз је мали и нема посебан терминал за теретни саобраћај, а ако би се са хрватске стране због Шенгена пооштрила контрола и продужило време чекања био би то велики проблем за несметан проток људи и роба на овом делу границе са ЕУ.
Недостатак информација био је проблем и 2013. године када је Хрватска ушла у ЕУ. До тада, а после мирне реинтеграције Славоније, Барање и Западног Срема у Хрватску, половином последње деценије прошлог века, граница се прелазила са личном, односно особном картом. Потом су уведене пропуснице и оне су важиле до 2013. године, а онда су до данас потребни пасоши.
Нешто се шушкало да ће се увести и визе, а то би за овај део приобаља била катастрофа, јер би вероватно све стало. За сада сви ћуте, а биће најгоре ако евентуалне промене дођу пред саму Нову годину, или око Божића како свака бирократија уме понекада да уради.
Србија је територијално близу ЕУ, али је јако далеко од Шенген зоне. Скоро ће деценија како је наша држава почела преговоре о придруживању и до сада је отворено тек око 20 одсто најпре поглавља, а сада кластера. Више од две године није отворен ни један кластер, па се стиче утисак да је ЕУ замрзнула преговоре са Србијом.
Званичан Брисел каже да то није тачно, али је јавно речено да Србија као земља преговарач у приступању мора да усклади, између осталог, и спољну политику са ЕУ. Другим речима, а то је најактуелније, од Србије се тражи да уведе санкције Руској Федерацији, да настави дијалог са Приштином, а на крају крајева и да призна своју јужну покрајину као самопроглашену независну државу. То се сигурно неће десити, јер није за веровати да постоји нормалан Србин који би тако нешто хтео и смео да потпише. То не може бити услов свих услова уз подсећање да је половина Кипра у ЕУ, а половину је анектирала Турска.
Највеће оптимисте у Србији, када је реч о евроинтеграцијама, процењују да би Србија у најбољем случају у ЕУ могла да удје за 10-15 година. Европски политичари, посебно бирократе из Брисела не желе да лицитирају, али није тајна да већина оних који долазе код нас сматрају да је реално да Србија постане део ЕУ за 15-20 година. До тада треба преживети, а под условом да ЕУ оваква каква је преживи.
Сада се види колико, поред фабрика и свега другог што недостаје нашој средини, а што је обећано, треба мост преко Дунава код Нештина и Паланке који би најузводније повезао две обале Србије. Тада би се из Бачке у Срем, из Срема у Бачку, али и у Републику Српску, Босну и Херцеговину, Западну Србију, Београд, могло јефтиније, брже, без чекања, царина и контрола европских бирократа. У Хрватску би ишао онај ко је (аван)туриста, или ко нешто купује или продаје…
Ускоро на раскрсници на уласку у Паланку из правца Новог Сада, а код скретања за обилазницу, почиње градња кружног тока. Ако извођачи радова оставе прикључак ка Дунаву значи да је мост у плану, јер је пројекат за грађевинску дозволу готов. Да ли ће и када ће држава решити да га прави животно је заинтересовано преко 300.000 људи из општина Бачка Паланка, Бачки Петровац, Бач, Оџаци, Апатин, Сомбор, па Беочин, Шид, Сремска Митровица…
Када то буду схватили они који одлучују у Београду и Новом Саду вероватно ће се градити ћуприја која ће цела бити наша, а не као постојећа која је до пола у Србији, а од пола сада и званично у ЕУ.
Изгледа да неке надлежне као да до сада то не тангира пуно, или нису ни упознати са постојећим и могућим горим проблемом на најзападнијој граници Србије према Унији. Када, они који све желе да банализују, схвате да се овај мост не прави само због два села, најузводнија ћуприја на Дунаву спојиће две обале Србије. Тада ће се вратити живот у овај део прибаља, млади ће остајати, јер ће доћи инвеститори у најављену индустријску зону на 55 хектара, вратиће се бољи живот кога су Бачка Паланка и околна села наше општине толико жељна.
