Чак 60 одсто средњошколаца није уопште обавештено о државној матури, а исти проценат ученика не зна који ће се предмети полагати на матурском испиту.
Тек 28 одсто ђака каже да је у потпуности упознато са детаљима будућег матурског испита.
Ово су неки од прелиминарних резултата истраживања Уније средњошколаца Србије у коме је учествовало 1.600 ученика средњих школа.
Ђаци као најважнији извор о државној матури наводе друштвене мреже, потом наставнике, а најмање се информишу из новина и од својих разредних старешина, показало је истраживање.
Једна од учесница истраживања, која тренутно похађа трећи разред средње школе, каже да је већ почела да се припрема за упис на факултет и да јој је то изузетно стресно.
„Као и остали вршњаци, у чуду сам што се тиче целог појма државне матуре. Нико нам не даје довољно информација, а чак ни сами професори нису 100 одсто сигурни да ли ће је бити или не, што се моје генерације тиче. Сви имају подељена мишљења. Неки се радују државној матури јер је промена у односу на досадашњи начин уписивања факултета, а неки су изузетно збуњени јер не знају како ће то уопште да изгледа“, каже она, пише Данас.
Пилотирањем државне матуре су били обухваћени ученици који су 2003. годиште, што је, како каже, у реду, с обзиром на то да су они у том тренутку имали знање из сва четири разреда средње школе.
„Али шта је са нама који ћемо је заправо полагати? Немамо довољно извора којима би се информисали, чак ни интернет није од помоћи. Мислим да наши родитељи нису још увек довољно укључени у ову причу, вероватно јер ни они не знају шта је државна матура. Каква се разлика прави ако ће неки факултети још увек моћи да организују пријемне испите“, пита она.
Сматра да је немогуће да је знање једног предмета потребно на истом нивоу за више различитих факултета.
„Стварно се надам да ће у скорије време бити неких новости које ће бити упућене директно ученицима. Јако би нам значило да имамо информације везане за државну матуру јер је то нешто што нас се тиче. У крајњем случају, не уписују професори факултет након ње, већ наша генерација и све генерације које долазе после нас“, каже ова ученица.
Њена вршњакиња, која је такође учествовала у истраживању Уније средњошколаца, наводи да је полагање тестова за упис на факултет један од најстреснијих периода.
„За упис на факултет моја генерација, 2005/06, биће у обавези да полаже и државну матуру и пријемни испит за факултет. О информацијама у вези са уписом на факултет нико из школе нас за сада није информисао, што сматрам да је већ требало. Већина ученика и не зна да ће највероватније полагати и државну матуру. Лично сматрам да полагање државне матуре није неопходно. Иако сам тренутно трећа година средње школе, почела сам сама да се припремам за пријемни испит“, наводи ова средњошколка.
Она очекује да ће на пријемном испиту за факултет бити доста ствари с којима се није срела у средњој школи, због чега припрему и полагање пријемног доживљава веома стресно.
„Уколико будемо имали и државну матуру, тврдим да ћемо бити изложени веома великом притиску. Рекла бих да државна матура нема никакве везе са факултетом и да ће ученицима само отежати или чак одузети прилику за упис жељеног факултета. Сматрам да је за упис на факултет једино битно полагање теста који доказује поседовање знања и вештина искључиво за те студије. Искрено се надам да државне матуре ипак неће бити“, наводи ученица.
Још један учесник истраживања се слаже да сви средњошколци имају недоумице и страх у вези са предстојећом државном матуром.
„Извор наших недоумица почиње од тога што не знамо који је разлог промене постојаћег система полагања. Као прва генерација која полаже по новој методи, страх произилази из непостојања информација. Приликом покушаја да ступимо у контакт са надлежним институцијама у циљу добијања конкретних одговора, ђаци, професори и родитељи нису добијали повратне информације. Ми у овом тренутку не знамо шта ћемо полагати, како и по ком критеријуму, а то су само општа питања, док за конкретна и даље није дошло време. На пример, да ли ће неки факултети прихватати испити као вид пријемног и да ли ће неравноправност у фонду часова имати утицај на крајњи резултат. Сматрамо да као ковид генерација, која велики део наставе није похађала у регуларним условима и са смањеним обимом обрађеног градива, нисмо адекватан узорак за тај ‘пилот пројекат'“, каже ученик који преноси ставове својих вршњака да млади желе да буду укључени у процес доношења одлука и креирања заједнички донетог решења.
Финални извештај о истраживању Уније средњошколаца који се односи на школску 2021/22. годину још није завршен, а прелиминарни подаци показују да 76 одсто анкетираних средњошколаца планира да настави образовање након средње школе.
