Страхује се да ће суша да десеткује род кукуруза

Ратари забринути због тропског таласа

175
Foto: Canva

Због суше и врућина пољопривредници страхују да би принос кукуруза могао да буде знатно умањен. Последице климатских промена све су веће, кажу стручњаци, па би и пољопривредну производњу требало прилагодити. Наводњавање је све нужније, а држава улаже у нове системе и ревитализацију постојећих.


На многим њивама, због суше, земља је попуцала, а поседице недостатка падавина већ се виде на усевима. Пре свега, на соји и кукурузу. Ратаре брине и тропски талас који је захватио Србију.

„Увелико се суше листови, да видите по терену како је тамо где није бачено вештачко ђубриво, поготово они који нису ни копали, нису ништа радили око њега, ни прскали, ту нема ништа“, каже Слободан Илић, пољопривредник из Мајура код Шапца.

Стручњаци кажу да се последице климатских промена све више осећају. Падавине или изостају или су неравномерно распоређене, па се дешава да обилна киша падне у веома кратком периоду, због чега настају поплаве, а биљке од тога имају само штете. Будући да се предвиђа да би температуре у наредним годинама могле још више да расту, саветују примену агротехничких мера које су можда и запостављене.

„У три села где је јако тешко земљиште, кисело, људи су радили подривање и на таквим позицијама, где би заправо требало да видимо кукуруз који би у овом периоду требало да буде уништен, је тренутно најбољи чак и у односу на оне позиције где је генерално увек добар кукуруз“, наводи Дарко Симић, ПССС Шабац.

Уколико временске прилике дозвољавају, требало би померити и време сетве. Хибриди који се налазе на тржишту Србије су, кажу, прилагођени на стрес и сушу.

„Сетвом хибрида различите дужине вегетационог периода оних раних, они би заобишли овај топлотни талас, јер су они већ сада у поодмаклој фази наливања зрна смемена, док су они из ФАО групе зрења 600 и 700 на почетку наливања зрна“, истиче др Љубиша Коларић, ванредни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Наводњавање – једна од најважнијих мера

У овако екстремним условима једна од најважнијих мера јесте наводњавање. Процена је да се у Србији заливни системи користе на свега два до три процента обрадивих површина. Све је више произвођача који заливају усеве и засаде, а држава издваја огроман новац за системе за наводњавање и опрему.

„Кукуруз је много боље изгледао пре месец дана. И то је дефинитивно да морамо да наставимо са пројектима наводњавања. У овом тренутку реализујемо 27 различитих пројеката за наводњавања који треба да нам донесу 100.000 нових хектара под заливним системима“, додаје Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

„‘Србијаводе“ граде и завршавају три система. Један је у Чачку за наводњавање 600 хектара, други у Тополи и трећи у Панчевачком риту. То су три пројекта који ће бити завршени до краја године. Развијамо техничку документацију и биће расписан тендер у наредна два месеца за наводњавање ресавске долине у околини Свилајнца 1.100 хектар и активно радимо у неготинској низији“, поручује Горан Пузовић, директор ЈВП „Србијаводе“.

Високе температуре и недостатак влаге у овом тренутку најбоље подноси сунцокрет, чија ће жетва, према прогнозама пољопривредника, почети две недеље раније – од средине августа.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here