РГЗ: Некретнине све скупље

И даље расте количина новца у промету станова, кућа и грађевинског земљишта

1241
Извор: Pixabay

Начелница Одељења за вођење процене вредности непокретности у Републичком геодетском заводу (РГЗ), Ивана Штрбац, изјавила је данас да је у Србији ове године промет некретнина повећан за један одсто у односу на 2021. и да је укупна вредност трансакција у другом кварталу достигла две милијарде евра.


Додала је да су некретнине све скупље, али да је упркос томе количина новца у промету некретнина порасла, а купци све више траже непокретности.

„Европски одбор за процену систематског ризика је у свом извештају као објашњење сталне тражње за непокреностима и раста њихових цена, навео да се људи боје инфлације и сматрају да ће им новац бити сигурнији ако купе неку непореност и зато се и не очекује драстичан пад потражње за некретнинама“, навела је Штрбац.

Штрбац је у разговору за Тањуг рекла да се смањила куповина непокретности из кредита, тако да је 88 одсто промета плаћено готовином и да су купци опрезнији приликом узимања стамбених кредита, због раста каматних стопа.

„Интересантно је да је у односу на прошлу годину дошло до незнатаног пада куповине станова на кредит, јер је ранијих година око 30 одсто плаћано из кредита, а ове године је 27 одсто станова купљено на кредит“, рекла је Штрбац.

Највећи раст промета у Крагујевцу

Она је напоменула да је, према подацима РГЗ-а, у односу на прошлу годину највише порастао промет непокретности у Крагујевцу за 7,5 процената, затим у Београду за 4,5 одсто и у Новом Саду за три процента. Штрбац је изнела податке да се највише купују станови, грађевинско земљиште, куће, пољопривредно земљиште, гаражни и пословни простор.

Навела је да је најскупљи квадрат стамбеног простора плаћен за стан од 97 квадратних метара у кули у Београду на води, а коштао је 9,545 евра, а најскупљи продат стан у истом насељу површине 163 квадратна метра плаћен је близу 1,4 милиона евра.

Најскупља кућа, вредна 2,9 милиона евра, продата је у београдској општини Стари град вредна 2,9 милиона евра, пословни простор у Центру „Зира“ површине 3.183 квадрата плаћен је 10,2 милиона евра, а најскупља гаража продата је на Копаонику за 42.000 евра.

Наводећи податке РГЗ-а, Штрбац је напоменула да је промет пољопривредног земљишта ове године нешто мањи него 2021, као и да су најтраженије и најскупље оранице у Јужнобачком округу. Напоменула је да је ипак највише новца дато за њиве на територији Срема у опшини Рума, где је купац за 5,5 хектара издвојио милион евра.

„У овом кварталу цене станова у Београду повећане су од 10 до 20 процената, највише на Савском венцу, Звездари, Вождовцу, Земуну и у Старој Раковици. Квадрат новоградње скочио је за 24 одсто, па је на Палилули достигао 2.500 евра а у Старој Раковици просечна цена је око 1.800 евра по квадрату“, рекла је Штрбац.

Изнела је податке да се, упркос општем уверењу у јавности, држављани Русије и Украјине у мањем броју појављују као купци непокретности у Србији и оценила како они вероватно више изнајмљују станове, него што инвестирају у њих.

Куповина прве некретнине у четири једноставна корака

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here