Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је јуче да реформа пореске политике, које то тело предлаже за буџет за 2023, не захтева никакве додатне трошкове већ подразумева прерасподелу како би се боље заштитили угрожени слојеви становништва, док би реформа социјалне политике и већа издвајања за социјалну заштиту коштала око 0,2 до 0,3 одсто БДП-а.
„Конкретно, 80 одсто домаћинстава би видело растерећење пореза, а само 15 до 20 одсто домаћинства са највишим приходима би осетило скромно повећања од два одсто”, рекао је Алтипармаков Тањугу, образлажући недавно објављени Предлог мера социјалне и поредске политике за смањивање неједнакости Фискалног савета.
Када је реч о социјалној политици, Алтипармаков каже да Фискални савет предлаже да се издвајања за социјалну заштиту за најугроженије слојеве становништва повећају за 10 одсто у буџету за наредну годину, како би се што боље заштитили најугроженији, а пре свега деца и најстарији.
Како је навео, анализа Фискалног савета је показала да је у Србији ризик од сиромаштва и неједнакости нешто већи него у упоредивим земљама региона и осетно већи него у земљама ЕУ.
Проблем на селу
Фискални савет констатује и да су домаћинства у руралним подручјима натпросечно угрожена, посебно старији суграђани.
„Видели смо да је проблем то што они у великом броју случајева не могу да остварују право на новчану социјалну помоћ, иако су доходовно угрожени, зато што тренутни закон има сувише ригорозне критеријуме по питању имовине, па је то што је власништво над земљиштем ограничено на један хектар сувише рестриктивно. Наша препорука је да се то знатно повећа – на 10 хектара за које смо радили симулације, али могуће су и другачије алтернативе”, истакао је Алтипармаков.
То би, каже, омогућило да се и та рурална популација и старачка домаћинства боље заштите новчаном социјалном помоћи у наредном периоду.
„Ми за социјалну заштиту издвајамо упадљиво мање од упоредивих земаља. Конкретно, Србија издваја за социјалну заштиту три одсто БДП-а, земље источне Еворпе 3,7 одсто, а у земљама ЕУ чак 4,8 одсто”, навео је он.
Када је реч о повећању расхода за социјалну заштиту, то би износило око 0,2 до 0,3 одсто БДП-а, а највећи део тог новца би требало да се усмери на децу, то јест повећање дечјег додатка, односно повећање обухвата дечји додатак, навео је он.
Додаје да тренутно 250.000 деце прима дечији додатак, што је практично свако пето дете у Србији.
„Наш предлог је да се то повећа, да свако треће дете прима додатак, односно више од 400.000 деце, као и да се износ дечијег додатка повећа за четвртину. И, наравно, да се усклади редовно са инфлацијом која тренутно није мала у Србији, како би породице са децом биле што боље заштићене од почетка следеће године, јер очекујемо кризу у Европи и свету, и у Србји ће ситуација бити доста неповољнија”, казао је Алтипармаков.
Увођење неопорезивог цензуса од 20.000 динара
Фискални савет процењује да постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту за око 10 процената, као и да је оправдано да се у буџету за наредну годину издвоје додатна средства од 14 милијарди динара за програм дечијег додатка.
Нагласио је да зато Фискални савет предлаже да се уведу неопорезиви цензуси од 20.000 динара месечно за свако дете или сваког издржаваног члана домаћинства и да се додатно тренутни неопорезиви цензус за запослене од 19.300 динара повећа на 40.000 динара месечно, да би се што боље заштитили угрожени слојеви становништва.
То би значило, додаје, да радник са просечном платом, двоје деце и незапосленим супружником практично не би више плаћао порез, већ само доприносе. То значи да би се садашње оптерећење нето плате смањило са садашњих 61 одсто на 45 одсто у реформисаном систему, објаснио је Алтипармаков.
Каже да, ипак, не могу само да се уведу пореске олакшице и потребно је, да би та реформа била приходно неутрална, да се садашња стопа пореза на зараде од 10 одсто повећа на 15 одсто и изједначи са садашњом стопом пореза на добит предузећа, како се не би створила рупа у буџету и да би то било одрживо у наредном периоду.
