Три су разлога за то што на тржишту нема пелета. Један је што нема дрвета, каже Зоран Дракулић, оснивач компаније Bioenergy Point, једног од највећих произвођача пелета у Србији.
„Нама су Србијашуме ове године испоручиле 52,7 одсто потребне количине дрвета по редовном уговору, а слично је и са осталим великим пелетарима. Друго, тржиште приватног дрвета је катастрофа. Са повећањем које је Србијашуме имало, дрво кошта 4.800 динара, а данас ми купујемо на тржишту то дрво из приватних извора, које учествује 50 одсто у производњи пелета, по цени од 12.000 динара“, рекао је Дракулић за Н1.
Тој цени је највише допринела једна страна компанија
„Та компанија ради 12 година, има око 120 запослених, а потроши 530.000 тона дрвета годишње. И они су невероватно дигли цене, немају ограничење извоза – извозе нормално, и то 80 одсто својих производа. Фактички, ми њима не можемо да конкуришемо јер имамо лимитирану цену, а они немају. А, шта је чудно – то предузеће годинама послује на ивици рентабилности. Од владе смо тражили да тамо оде финансијска инспекција“, наводи Дракулић.
На питање како до сада то није био проблем, јер тај инвеститор ради овде већ 12 година, Дракулић каже да је у међувремену порасла потрошња пелета и ситуација се на тржишту променила.
„Ви овде држите инвеститора који нема производњу у Аустрији, али интервенише аустријски амбасадор. Ја кажем ок је ако интервенише, ми ћемо да платимо да се врати у Аустрију, има и тамо дрвета“, рекао је Дракулић .
Наводе да „Кроноспан Србију кошта 180 милиона евра“, финансијска директорка те компаније Лана Мошић оцењује као потпуно нетачну и бесмислену информацију.
„Кроноспан послује као и сва друга предузећа, потпуно у складу са законом, а посебно наглашавамо да редовно уплаћујемо у буџет све порезе, доприносе и дажбине. Такође, нисмо корисник никаквих субвенција“, истиче Лана Мошић.
Компанија Кроноспан је у Србији, каже, присутна од 2007. године. То је, додаје, „greenfield“ инвестиција вредна 135 милиона евра.
„Бавимо се производњом плочастих материјала на бази дрвета, (сирове и оплемењене иверице), која је капитално интензивна делатност, са високим степеном аутоматизације. Наши највећи купци су реномирани домаћи произвођачи намештаја: Форма Идеале, Матис, Јела Јагодина и други, који укупно запошљавају преко 3.500 радника. Од 80 до 85 одсто годишње производње пласирамо на домаћем тржишту. Директно запошљавамо више од 150 запослених, а индиректно, код екстерно ангажованих пружалаца услуга још 1.000 запослених“, наводи Мошић у одговору Н1.
Цену производа Кроноспана диктира тржиште и производни трошкови
„Тржиште плочастих материјала од дрвета у Србији је слободно и увоз нашег производног сортимента није ограничен, тако да су на нашем тржишту присутни и други произвођачи из земаља ЕУ и Турске (до ове године и из Русије и Белорусије) и конкуренција је јака“, наводи она.
Снабдевање дрвном сировином је, додаје, и за ову компанију у последњих годину дана – неизвесно.
„Имали смо застоје у производњи због недостатка материјала у неколико наврата. Уговори за снабдевање дрвном сировином које имамо потписане за ову годину, до сада су реализовани тек 20 одсто од укупне уговорене количине, а приближавамо се крају године. На даље је реализација истих потпуно непредвидива. Производња иверице припада индустрији намештаја, у којој привредни субјекти имају обавезу и труде се као и сви, наравно, да у овим кризним периодима одрже континуитет у пословању и сачувају више хиљада радних места. Међутим, због неизвесног тржишта дрвне сировине и могућих застоја у производњи, реалан је ризик да више хиљада радних места у дрвном сектору Србије који је везан за производњу намештаја буде угрожено“, наводи финансијска директорка компаније.
Извоз пелета забрањен и у околним земљама
Трећи фактор који је утицао на то да нема довољно пелета на тржишту је, према речима Зорана Дракулића – забрана извоза пелета из околних земаља.
Он истиче да од 4. децембра 2021. године нема довољно дрвета.
„Имали смо разговоре у влади и са министарством, страховало се да ће сви који се греју на пелет да пређу на струју, и сада се ситуација поправила. Шаљемо недељно извештаје о томе колико нам је дрвета испоручено. Проблем је, међутим и са приватним дрветом. Тражили смо и да ту буде ограничена цена, а влада је рекла да ту цену неће ограничити јер се плаши се дрвета неће бити“, каже Дракулић.
Он истиче да, ако неко има и два и по пута већу цену – неће му бити проблем да ради.
„Произвођачи пелета сада раде са 60 одсто прошлогодишњег капацитета. Што се тиче извоза пелета, произвођачи ове године скоро да нису извозили, били су одговорни према домаћем тржишту. А изостао је и увоз из региона“, наводи он.
Србијашуме тврде да им је нејасно због чега су стоваришта пелета празна
Није то само да су трговци склонили пелет или су неки мали пелетари куповали на црно дрво и продавали на црно пелет, али то је минимално.
„Трговци са ограниченом ценом немају зараду, ми смо рекли – ограничите нама цену, али дајте и трговцима већу маржу. Ми имамо, говорим о великим произвођачима, продајна места, данас има пелета, за сутра не знамо. Сада имамо наруџбине за нареднх 10 дана, пуни смо, а данас имамо сировине за пола данашње производње. Сутра да ли ћемо да производимо – не знамо. Увек смо имали око 15.000 кубика у складишту, а сада радимо од данас до сутра“, каже он.
Србијашуме морају да обнове механизацију
Када је реч о решавању проблема, Србијашуме, према Дракулићевим речима, морају од министарства да добију кредит да купе механизацију.
„Кад падне киша или снег они не могу да уђу у шуме због блата до колена. Док је лепо време – све је у реду“, каже Дракулић.
Додаје да ће ограничење цене и забрана извоза пелета задржати и после истека рока од три месеца. Ситуација ће, како наглашава, бити иста.
„Идемо у лоше време, ми само мање пелета можемо да производемо. Додуше, Министарство енергетике је преузело са војском када се буду радили путеви да ће сећи шуме, али је питање по лошем времену да ли је то оствариво или не, да ли ћемо то добити тек на пролеће“, наводи Зоран Дракулић.
