Већа налазишта откривена су једино у источној Србији и захваљујући њима Борски рударско-металуршки комбинат је међу највећим европским произвођачима „жутог метала“.
Пре неку годину из топионице у овом градићу је излазило две тоне злата по сезони, али проналаском лежишта Чукари Пеку и отварањем новог рудника ствари се битно мењају. Недавно је у близини Жагубице откривено још једно богато налазиште, па није немогуће да Србија надмаши Бугарску, са 5,6 тона годишње продукције европског лидера у производњи драгоценог метала.
Највреднији ресурс
Србија нема веће појединачно богатство од борског комплекса. Два најважнија ресурса којима располаже земља на брдовитом Балкану су општег типа, људи и пољопривредно земљиште. Додуше, можда ће убудуће неко од лежишта литијума бити скупље, али тек ваља да се види шта ће бити од еколошки спорне експлоатације и прераде овог лаког метала. За сада, борско налазиште бакра, у коме се као нуспрозводи експлоатишу још и злато, сребро, селен, платинасти метали је наша највећа појединачна вредност.
Стога је разумљива заинтересованост јавности за све новине у Борском басену, наравно, и за откриће новог налазишта на локацији Чока Потај, надомак оближње Жагубице. Досадашња истраживања су потвдила да у овом лежишту има више од 80 тона злата, при чему би ефикасност придобијања била чак 93 одсто. Као и остала налазишта златоносних резерви у Србији и ово је у склопу потенцијалног рудника бакра најиздашније рудне сировине у подручју.
На 80 локација
Мање је познато да је Србија заправо саткана од златоносних лежишта. До сада је пронађено више од 80 локација са резервама „жутог метала“, далеко највише у околини Бора. У свим случајевима, метал, заједно са сребром, платином, паладијумом, јесте садржај лежишта бакра.
За сада у Србији нема рудника чија би примарна сировина била злато, као што је у Јужној Африци, Невади, Узбекистану, Гани, Перуу или Русији. Геологија на нашим просторима је другачија, „чистих“ рудника злата заправо нема ни у Европи.
Највише налажишта је у источној Србији, али их има подоста и на југу и у западном делу републике. Међутим, ретко које је исплативо за експлоатацију. За сада то су само налазишта по источној Србији, пре свега у појасу од Мајданпека до Бора, где је 1903. године и започета експлоатација. Тренутно Зиђин Купер, српска подружница кинеског Зиђина је куповином некадашњег РТБ Бор наставила да вади злато из четири наслеђена рудника.
Затечене билансне резерве су 153 тоне злата, што гарантује још дугу експлоатацију. Тренутно се уз око 73.000 тоне бакра ваде и две, а циљ је достићи три тоне жутог метала.
Европски лидер
На основу дугогодишњих геолошких истраживања југословенских научника, пре десетак година је једна канадска компанија пронашла, и касније продала права Зиђину, налазиште Чукари Пеку, изузетно великог потенцијала. Само у горњем слоју за који је кинески произвођач, преко друге овдашње подружнице Зиђин Мајнинг, стекао експлоатациона права, има 1,25 милиона тона бакра и 81 тона злата.
План је да се годишње вади три тоне злата и 50.000 тона бакра, чиме би се капацитет борске топионице задовољавао само из домаћих рудника. Управо је потреба да се годишњом куповином на тржишту око 55.000 тона концентрисаног бакра допуњује сировина за рад топионице била најслабија тачка у пословању РТБ Бор.
Борски рудник је од старта био значајан и у европским размерама, а Србија међу највећим европским произвођачима како црвеног метала, тако и злата. Последњих година само Пољска производи више бакра, а Бугарска, са 5,3 тоне годишње, више злата. Но, када се устали производња у Чукари Пеку, Србија лако може престићи суседа, поготово ако се активира и новооткривено лежиште код Жагубице. Могуће је да се по сезони у Србији убудуће произведе и 10 тона најчвршћег монетарног сидришта.
Прикривени драгуљ
Осим источне Србије злато се вади још само у руднику Лесце на југоистоку, примарно налазишту олова и бакра. Рачуна се да и у западној Србији има око 12 тона злата чија би експлоатација могла бити исплатива у случају да цена злата дуже време буде у још снажнијем узлазном тренду.
Ипак, највећи је потенцијал у доњем слоју налазишта Чукари Пеку, где су процењене резерве 345 килограма злата. Занимљиво је да „жутог метала“, и то 27 тона, има у наносима река и потока у овој регији, првенсвено у Пеку. Некадашње геолошке утврде око 300 тона билансних резерви сада су повећане на најмање 600 тона. Право богатство за малу и релативно сиромашну заједницу
Приход није само у пет одсто рудне ренте. Ту су и развој рудника, прерађивачких капацитета, увођење и упознавање најмодернијих технологија, израда украсних предмета, размах технологија у којима је бакар основни инпут, као што су израда каблова и производња муниције. Рачуна се да се у пратећим делатностима запосли и пет пута више радника него у самом руднику.
Уз овакав привредни комплекс иде и развој саобраћајне мреже, и то како друмске, још више пружне и лучке. Уосталом, РТБ Бор је развио и највећи је корисник луке у Кладову или пруга Зајечар-Ниш.
Зрак наде
Сваки рудник, поготово ако, као што је у случају Бора, развија и поједине фазе прераде, веома је снажна компанија. Тако је 2020. године Зиђин Купер приходовао 698 милиона долара, од чега је продајом 70.600 тона бакра пристигло 441,3 милиона.
Извозом 15,4 тона сребра зарађено је десет милиона, док су седам милиона искеширали Швајцарци купујући 11 килограма платине и 100 килограма паладијума. Продајом 2.054 килограма злата Народној банци Србије, Зиђин Купер је зарадио близу 116 милона долара.
Када се зна и има шири приступ послу рудник је колосалан привредни ресурс, развојна локомотива локалне заједнице. Зато је вест новом налазишу бакра и злата нешто најугодније што се у последње време десило житељима Србије, поготово онима из источних крајева којима је борска компанија далеко највећи ослонац.
