У летњем периоду, због високих дневних температура, често смо склони да прескачемо оброке и да, уместо воде, уносимо хладне слатке газиране напитке.
Ови напици нас, у првом тренутку, расхладе али нас не рехидрирају на прави начин. Осим тога, газирана, слатка пића садрже доста шећера и временом, уз њихов већи дневни унос, може доћи до гојазности. Да би се спречила дехидратација, до које лети може лако да дође, веома је важно да унесемо до две литре воде дневно. Количина унете воде може да буде и већа у зависности од степена физичке активности. Поред обичне воде препорука је и да се уноси вода са неколико капи лимуна или биљни расхлађен чај. Кафу и алкохол би требало избегавати јер делују као диуретици и додатно појачавају губитак течности.
Поред довољног уноса течности, у летњем периоду морамо да водимо рачуна и о начину исхране који би требало да буде прилагођен овом годишњем добу. Неопходно је водити рачуна о начину припреме хране што подразумева да се предност даје кувању и динстању, а не поховању или пржењу. Избегавати брзу храну, пецива, јаку и масну храну. Исхрана базирана на воћу, поврћу, спремању оброка динстањем или кувањем, не искључује да повремено посегнемо за сладоледом и да се тренутно њиме расхладимо али у томе морамо бити умерени и свесни да нас од дехидратације штити вода, а да ће нас расхладити најпре воће и поврће, односно намирнице које садрже доста воде као што су краставац, парадајз, зелена салата, тиквице, брескве, лубеница и сл.
Лети се често, због врућина, не придржавамо времена оброка. Размаци између оброка су велики и обично се сведу на један или два у касним поподневним или вечерњим часовима. Без обзира на високе дневне температуре, у току дана морамо да имамо редовне, али, лагане оброке и ужине са доста воћа, поврћа, салата, супа или чорбица. Правилним распоредом оброка, одабиром намирница и њиховом припремом уз адекватан унос воде, чувамо здравље и спречавамо дехидратацију.
