Буџет за наредну годину већи је за близу три милијарде евра него претходни. Ево која су министарства добила више новца.
Трећа Влада Србије коју предводи Ана Брнабић имаће на располагању скоро три милијарде евра више него у претходном мандату, а највећа издвајања предвиђена су за ресоре саобраћаја, просвете, рада и борачких питања, одбране и полиције.
Буџет који је усвојила Скупштина Србије предвиђа 1.843,4 милијарде динара (15,7 милијарди евра) прихода и 2.107,4 милијарде динара (18 милијарди евра) расхода, што би могло да значи да ће рупа у државној каси бити 264 милијарде динара (2,25 милијарди евра).
Међутим, очекује се да током наредне године буде извршен ребаланс буџета.
Прошлогодишњи буџет био је 1.516,9 милијарди динара (12,9 милијарди евра), што значи да ће ова влада располагати са 326,5 милијарди динара (2,8 милијарди евра) више.
Ако би се поредили прошлогодишњи и буџет за 2023, највећи добитници су министарства унутрашњих послова, финансија, рударства и енергетике и заштите животне средине.
Судећи по структури буџета, трећу владу Ане Брнабић и наступајућу годину обележиће улагања у инфраструктурне пројекте у јужном делу земље, финансијска ињекција домаћој војној индустрији, изградња и реновирање затвора, као и дигитална модернизација полиције.
Буџет за 2023. предвиђа да ће, за Национални фудбалски стадион предвиђен на ободима Београда, бити издвојено тек нешто мање новца него што ће, на пример, добити ресор спољних послова.
Највећим средствима располагаће Министарство финансија са 1.336,19 милијарди динара, што износи скоро три четвртине буџета (72,49 одсто), за чиме следи Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре са 288,93 милијарде (15,67 одсто буџета).
Значајна средства, као и сваке године, опредељена су за плате у јавном сектору и за пензије.
У Србији је, према подацима Републичког завода за статистику, у трећем кварталу 2022. било 608.620 запослених у јавном сектору што је 27,6 одсто свих запослених.
Радно способног становништва је, укупно, више од 4,4 милиона људи.
У Србији је око 1,6 милиона пензионера.
Србија је у светском врху по броју старијих становника, а сваки пети грађанин има више од 65 година.
Укупни фискални дефицит повећаће се са 200,2 милијарде на 264 милијарде динара (2,25 милијарди евра).
Ком министарству следује колико новца?
Одбрана
Издвајања за одбрану и уопште за сектор безбедности у Србији, заузимају огроман проценат буџета, а та сума се из године у годину повећава још од 2016, када је започет процес модернизације и почеле веће набавке наоружања и војне опреме.
На одбрану се већ трећу годину заредом троши више од два одсто бруто-друштвеног производа, што је постотак који НАТО препоручује својим чланицама.
У 2023. ће овај ресор добити чак осам процената укупног буџета државе.
Овогодишња давања за одбрану од 160,87 милијарди већа су од прошлогодишњег за око 24 милијарде динара.
Анализа нацрта буџета за 2023, коју је лист Данас спровео у сарадњи са још три медија, показала је да Србија за сектор одбране планира да издвоји највише од свих земаља региона – 1,4 милијарде евра.
Следи је Хрватска са 1,1 милијардом евра, Босна и Херцеговина у којој та ставка буџета за наредну годину износи 145 милиона евра и Црна Гора која ће определити 67 милиона евра.
Ни у једној од ових држава није прецизирано колико ће тачно новца бити потрошено на наоружање, осим у Србији – где је куповина оружја обухваћена веома широком ставком „опрема и машине“, за шта је планирано 514 милиона евра.
Али није објашњено на шта се тачно то односи, пише Данас.
Раније ове године, на упите ББЦ-ја о улагањима у одбрану и структури улагања, власти ових држава су одговарале да су подаци тајна или су одбили да их доставе.
Председник Србије Александар Вучић је у октобру ове године најавио улагања од 100 милиона евра у део домаће наменске индустрије.
Рекао је и да ће од те индустрије у наредних пет година бити наручена опрема, наоружање, возила и муниција, за шта ће бити издвојено око 1,25 милијарди евра.
У наведене износе нису урачунате набавке планиране од руских, француских, кинеских и других партнера.
Нови министар одбране Србије Милош Вучевић рекао је да је, уз политичке и безбедносне последице, рат у Украјини утицао и на опремање Војске Србије.
Он је за Радио Београд рекао да су „договорене, чак и плаћене поруџбине из Русије и Кине на чекању“ и да се, како је додао, „за сада не назире могућност реализације тих уговора“.
У буџету су, додаје, предвиђена и средства за опремање војске и улагања у наменску индустрију, а од јануара је планирано и повећање плата.
Вучевић каже да ће припадницима Војске Србије од јануара плате порасти за 25 одсто, а повећање од 12,5 одсто добиће и запослени у Министарству одбране који нису директно укључени у функционисање војске.
Полиција
Братислав Гашић и Александар Вулин, блиски сарадници председника Србије Александра Вучића, заменили су места.
Гашић је са места директора Безбедносно-информативне агенције прешао на позицију министра унутрашњих послова, а Вулин је именован на његов бивши положај.
Он ће сада имати више новца на располагању него Вулин прошле године – прецизније: 13 милијарди динара више.
Ресор унутрашњих послова током последње деценије добија све више новца из буџета.
Тренд је настављен и у буџету за 2023, који предвиђа 109,21 милијарду што је за око 13 милијарди више него прошле године.
МУП је за наредну годину најавио проширења информатичких капацитета, изградњу центра за информациону безбедност и проширење телекомуникационих капацитета.
Део новца намењен је и за теничку модернизацију система за надзор, посебно на граничним прелазима оптерећеним сталним приливом миграната и деловањем кријумчарских група.
У најави је и нова итерација критикованог Предлога закона о полицији којим се, између осталог, уводи биометријски видео надзор грађана.
Из буџета Министарства правде најављује се изградња нових затвора у Крагујевцу, Крушевцу и Суботици, као и реконструкција Забеле, женског затвора у Пожаревцу, изградња новог павиљона у Сремској Митровици и адаптација притвореничких блокова у Окружном затвору у Београду.
Финансије
„Србија је добила невероватну цену за гас, уштедели смо више од 300 милиона евра, један национални стадион“, рекао је пре годину дана Александар Вучић.
Из линије за капиталне издатке од 13,93 милијарде динара којима ће располагати Министарство финансија, за Национални стадион следеће године биће издвојено 7,69 милијарди динара (65,62 милиона евра).
Власти су за почетак наредне године најавиле почетак изградње овог стадиона, који је у основи фудбалски, али и вишенаменски, са тржним центрима и другим услужним делатностима.
Укупна цена за стадион, међутим, није позната.
Вучић је раније говорио да ће из државног буџета за Национални стадион бити укупно издвојено 250 милиона евра, али је у међувремену бројка порасла, бар двоструко.
Лист Данас је објавио да ће стадион коштати Србију најмање 540 милиона евра, податак који званичници нису потврдили.
Поређења ради, стадион Лусаил изграђен за потребе Светског првенства у фудбалу у Катару коштао је око 720 милиона евра.
Опремљен је соларним панелима који производе довољно енергије за хлађење стадиона и нулту емисију угљеника.
На мечу Аргентине против Мексика, на стадиону је било 88.996 навијача, а планирано је да се после првенства број посетилаца сведе на 40.000, те да се делови пренамене у комунални простор са продавницама, угоститељским објектима, образовним и спортским центрима и клиником.
Министарство рударства и енергетике
Рат у Украјини потпуно је пореметио тржиште енергената у свету, што је утицало и на Србију у којој је током 2022. године више пута поскупела струја, гас, као и гориво.
Финансирање Министарства рударства и енергетике повећано је са 19,15 милијарди динара у 2022. на 49,74 милијарде динара у 2023.
Преко ресора енергетике, ове године ће бити уложено 2,2 милијарде динара у изградњу гасног интерконектора Србија-Бугарска, а чак 9,64 милијарде намењено је за набавку рударске механизације за површинске копове Електропривреде Србије (ЕПС).
Рак рана сектора за енергетику је Јавно предузеће ЕПС.
Притиснуто енергетском кризом, на површину су испливали многи проблеми са којима се годинама суочава ово предузеће.
Почетком године дошло је до хаварије, а све је резултирало сменом дугогодишњег вршиоца дужности директора Милорада Грчића.
Зорана Михајловић, доскорашња министарка, више пута је говорила о „јавашлуку у ЕПС-у“.
Када је у октобру, после 10 година проведених у влади, остала без министарског места, изјавила је да она не сноси никакву одговорност за стање у том предузећу.
У медијима се помињала и могућност приватизације ЕПС-а, што су представници власти одлучно негирали – „Свако ко би у овом тренутку разматрао такву могућност био би глуп јер би радио против интереса Србије“ – Вучић, јун 2022 – али кажу да предузеће мора да се трансформише.
„ЕПС мора да буде компанија која ће Србији осигурати енергетску безбедност. Било би бесмислено да приватизујемо такву националну компанију, то је питање безбедности Србије“, рекла је премијерка Брнабић средином децембра 2022.
Вучић је у новембру најавио значајна улагања у енергетску инфраструктуру, наводећи да ће за неопходне реформе у енергетском сектору бити потребно до 33 милијарде евра инвестиција.
„Мораћемо да променимо навике и спроведемо реформе, да радимо на други начин. Морамо то што пре да урадимо иначе ћемо се суочити са правом катастрофом. Реч је о негде око 16-17 милијарди евра до 32-33 милијарде евра које морамо да уложимо у енергетску инфраструктуру“, рекао је он.
Најаве инвестиција у енергетску инфраструктуру уследиле су у години када се у руднику Соко на истоку Србије десила тешка несрећа, у којој је погинуло осам рудара, а кривичне пријаве поднете су против 14 осумњичених.
У другом руднику, Ресавица, у централној Србији крајем ове године организован је једносатни штрајк рудара који траже веће плате.
Грађевинарство, саобраћај и инфраструктура
Иако до 2020. године није прелазио 100 милијарди динара, буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре брзо је утростручен и ове године износи 288,93 милијарди динара.
У претходној години, „полетео“ је нови воз Соко којим се од Београда до Новог Сада стиже за 36 минута.
Буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре расте и у овој години.
Овогодишњи буџет предвиђа изградњу нове Луке Београд код Пупиновог моста, као и проширење капацитета лука Сремска Митровица, Прахово и Богојево.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да ће 22. децембра бити потписан споразум о изградњи брзе пруге Београд-Ниш и најавио возове који се крећу брзином од 200 километара на сат.
За ту инвестицију предвиђено је да се из буџета може одобрити зајам Европске инвестиционе банке до 4,7 милијарди евра.
За наредну годину већ је опредељено 4,4 милијарде динара, уз најаву од још 10,6 милијарди за 2024. за изградњу пруге Ниш-Димитровград.
Здравство
Буџет Министарства здравља значајно је повећан 2020, у великој мери услед пандемије корона вируса – са 18,71 милијарде динара 2019. на 32,67 милијарди.
Ове године је смањен на 31,65 милијарди са прошлогодишњих рекордних 34,73 милијарде.
У том периоду отваране су нове болнице, запошљавани медицински радници и спроведена је имунизација против вируса ковид-19.
Од скоро 9,7 милијарди динара из сектора за здравство, нешто мање од 3,3 милијарде намењено је реконструкцији Клиничког центра Србије у Београду, а 1,8 милијарди реконструкцији Клиничког центра Војводине у Новом Саду.
Још 1,5 милијарди биће утрошено на увезивање информатичког дела здравственог система у јединствени информациони систем.
Просвета
Услед пандемије вируса ковид-19, просвета је била изложена ад хок решењима за дигитализацију образовања.
У наредној години, Министарство просвете утрошиће 1,63 милијарде динара на дигитализацију „националног просветног система“.
Уобичајено, највећи део буџета за просвету издваја се за рад образовних институција и плате запослених.
И текућа школска година 2022/23. у основним и средњим школама почела је обуставом наставе или скраћењем часова у 15 градова, када су просветни радници захтевали побољшање материјалног и друштвеног статуса.
Просветари су изашли на улице у више градова у Србији, незадовољни растућом агресијом ученика према њима и затражили су повећање плате у фебруару 2023. за 20 одсто.
Почетком децембра, појавила се информација да ће наводно бити смањен број студената који могу да добију кредите.
Међутим, министар просвете Бранко Ружић наложио је потом Комисији за кредите да у хитном заседању прошири листу.
Додао је да ће новим буџетом бити обезбеђен континуитет у додели стипендија и кредита.
Спољни послови
Док решење косовског Гордијевог чвора није на видику, а инцидената је све више последњих месеци, врућ кромпир је поново у рукама Ивице Дачића, лидера социјалиста, који је више од три деценије у врху политичког живота Србије.
Ове године ће Дачић, који се у ранијем мандату на месту шефа српске дипломатије, хвалио одлукама појединих земаља о повлчењу признања независности Косова, на располагању имати мањи буџет од претходника Николе Селаковића.
Овогодишњи буџет Министарства спољних послова износи 8,56 милијарди, што га после прошлогодишњих рекордних 10 милијарди враћа на ниво из 2020. године.
Дачићев главни задатак остало је Косово, поготово што су приштинске власти у среду, 14. децембра званично затражиле пријем у чланство у Европској унији.
Један од потенцијалних проблема за Дачићев ресор могла би да буде борба за слободно кретање држављана Србије у земљама Европске уније.
Представнички дом Холандије усвојио је резолуцију којом позива своју владу да се у Бриселу заложи за привремену суспензију безвизног режима за Србију.
За ову резолуцију гласали су и власт и опозиција.
У време када је Дачић био министар унутрашњих послова у влади Мирка Цветковића, Србија је 2008. године са ЕУ потписала споразум о укидању визног режима за њене држављане.
