Након масовних протеста владајућа странка у Грузији повукла је из законодавне процедуре спорни закон о „страним агентима“. Као разлог се наводи спречавање „сукоба“ у друштву.
„Као владајућа странка која је одговорна за сваког члана друштва, одлучили смо да безусловно повучемо закон који смо подржавали“, објавила је странка Грузијски сан у четвртак 9. марта на својој интернет-страници. У саопштењу се такође наводи да је закон представљен „у лошем светлу и на погрешан начин“, те да је смисао законског предлога у јавним дискусијама требало да буде „боље објашњен“.
Повлачењу закона претходиле су масовне демонстрације. „Не руском закону. Не издајницима“, узвикују већ данима демонстранти испред парламента у Тбилисију. Полиција је и у четвртак увече 8. марта поново употребила насиље против људи који протестују.
Према извештајима очевидаца, проевропски оријентисани демонстранти опколили су парламент у Тбилисију, а неки су покушали и да уђу у зграду. Као и претходне вечери, полиција је, како су показале грузијске телевизије, употребила сузавац, водене топове и гумене метке. Било је и хапшења.
Ватрено је било претходних дана и у парламенту где је дошло до кошкања и размене удараца песницама између посланика владајуће странке Грузијски сан и опозиције. Председница земље Саломе Зурабишвили подржава протесте и позива посланике да одбаце предлог закона.
Председница тврди да је предлог противуставан, јер се окреће против организација које добијају новац са Запада, иако је уставни циљ Грузије да постане део ЕУ и НАТО. Зурабишвили, чија је функција махом протоколарна, најавила је вето, но парламент има моћ да обори тај вето.
Закон о „страним агентурама“ који разматра парламент критичаре опасно подсећа на сличне прописе у Русији. Тамо се невладине организације, медији и друге групе могу прогласити „страним агентима“, што им умањује простор за рад или чак води њиховом гашењу.
Брисел и Вашингтон су саопштили да би овакав закон угрозио изгледе Грузије да добије статус кандидата за Европску унију. Амерички Стејт дипартмент најавио је да ће размотрити санкције против грузијских званичника које сматра одговорним за насиље над демонстрантима.
Шта пише у предлогу закона?
Закон је предложио парламентарни покрет Снага народа који су основали бивши посланици најбитније странке Грузијски сан. Снага народа је остала у владајућој коалицији, а истиче се антизападним држањем.
Према њиховом предлогу, на листи „страних агентура“ нашли би се медији и невладине организације који из иностранства добијају више од петине својих финансијских средстава. Такви „страни агенти“ не би више могли да добијају информације од јавног значаја од функционера и државних чиновника, и морали би да подносе посебне годишње извештаје.
Предлог подржава и владајућа партија која у парламенту има 74 од 150 столица, и влада у 63 од 64 града и општине.
„Нацрт закона доноси једну ствар – транспарентност. Ако неко прима фондове из страних извора, то би требало да буде видљиво. Не нама, него друштву“, рекао је Иракли Кобакидзе, страначки шеф Грузијског сна.
Међутим критичари закона, попут адвокатице специјализоване за медије Натије Капанадзе, одбацују овај аргумент. „Државни ревизори већ имају све информације о свакој организацији, а Национална комисија за комуникације има све податке о медијима“, рекла је она за DW.
„Закон не би донео ниједну додатну алатку за финансијску транспарентност. Он следи руски наратив и прави циљ је да се нанесе озбиљна штета репутацији медија и невладиног сектора“, додала је Капанадзе.
Да ли се власт приближава Москви?
Критичари тврде да се Грузија све више приближава руској орбити од почетка инвазије на Украјину. Тбилиси се није прикључио западним санкцијама.
Познаваоци прилика верују да конце из сенке и даље повлачи бивши премијер Бидзина Иванишвили. Тај милијардер, који се обогатио у Русији у ери приватизације деведесетих, пре десетак година је основао странку Грузијски сан, а данас званично нема политичку функцију.
Дешавања су разјарила велики део грузијске јавности која је претежно прозападна. Прошлог јуна је Европска комисија по кратком поступку доделила кандидатски статус Украјини и Молдавији, изостављајући Грузију. У Тбилисију су то доживели као неправду.
„Званична верзија власти је да је Грузија гурана да буде други фронт против Русије те да смо то одбили па нам зато није додељен кандидатски статус“, каже Торнике Шарашенидзе, професор на Грузијском институту за јавне послове. „Они врло вешто играју на страх народа од рата.“
Без обзира на то, подршка за чланство у ЕУ и НАТО међу становништвом остала је изнад осамдесет одсто. Тако је откако је Русија у рату 2008. окупирала петину Грузије, подржавајући тамо две самопроглашене републике Абхазију и Јужну Осетију.
Корнели Какачија, директор Грузијског института за политику, сматра да власти у Тбилисију предлогом оваквог закона као и ранијим хапшењем директора највеће опозиционе телевизије заправо минирају европске интеграције. ЕУ је доставила Грузији дванаест препорука које ваља испунити за статус кандидата.
„Ако би испунили дванаест препорука, изгубили би власт“, каже Какачија за ДW. „То би значило да постоје поштени избори и да власти не могу да користе државне ресурсе да маргинализују медије и цивилно друштво. И најважније, морали би да очисте државу од утицаја олигарха – а то би погодило олигарха Иванишвилија.“
Како закључује овај саговорник, закон о „страним агентима“ би начинио да Грузија изгледа као ауторитарна држава. „Што буде ауторитарнија, то ће више клизити од Брисела према Москви, осим ако не буде међународног притиска.“
