Институт „Батут“ објавио је препоруку да се избегава боравак напољу у току најтоплијег дела дана – од 10 до 17 часова. Препоруке су и да се избегавају напорне физичке активности, а уколико је неопходно, препоручује се одлагање за хладнији део дана, рано ујутру или касно поподне.
Ипак, за грађевинске раднике, путаре и друге који раде на отвореном, ово само и остаје на нову препоруке, с обзиром на чињеницу да их добар део послодаваца не примењује. То није чудно, ако се узме у обзир да закони не обавезују послодавце ни на шта у вези са високим температурама, већ они сами доносе процену о безбедности.
Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије за Danas каже да не постоји законом прописана максимална спољна температура у случају које би послодавац имао обавезу да обустави рад на отвореном – преноси 021.rs
„Ипак, према ставу Управе за безбедност и здравље на раду, изнетом у Смерницама за безбедан и здрав рад на отвореном при високим температурама, када температура ваздуха у летњим месецима прелази 36 степени, запослени који обављају послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, пољопривреди и слично, сматра се да раде у неповољним радним условима, што може негативно да утиче на њихово здравље„, објашњава она.
На сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објављене су ове смернице. Још 2007. године Влада Србије донела је препоруку којом се послодавцима сугерише да организују рад на такав начин да се избегне обављање тешких физичких послова и излагање директном сунчевом зрачењу запослених за време високих спољних температура, нарочито у периоду од 11 до 16 часова, али само уколико то дозвољава процес рада.
Послодавац је дужан да у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Такође, он је дужан да Актом о процени ризика узме у обзир и ризике по здравље запослених који раде на отвореном при високим температурама.
У смерницама се наводи да послодавац не може утицати на спољашње факторе, као што су сунчево зрачење, температура и влажност ваздуха, али применом мера из области безбедности и здравља на раду може се у великој мери избећи или смањити топлотни стрес.
„Мере које су послодавци дужни да примењују при раду на отвореном при високим температурама су: организационе, техничке, здравствене, промена режима рада и др, што у пракси подразумева честу замену запослених за обављање послова на отвореном, чешће паузе уз обезбеђивање великих количина воде и безалкохолних напитака, обезбеђивање простора где запослени могу да се склоне од сунца и расхладе, обавезно давање информација запосленима о опасностима по здравље због излагања високим температурама, упознавање запослених са симптомима болести проузрокованих високим температурама, обезбеђивање и пружање прве помоћи уколико дође до здравствених проблема запослених и друго“, наводи Будимчевић.
У пракси то значи да није прописана забрана рада у случају високих температура, али послодавац мора бити свестан своје одговорности за безбедан и здрав рад.
Она објашњава и да Инспекција рада има могућност редовних и ванредних надзора.
„И радник сам може пријавити рад на сунцу на високим тепературама, у ком случају инспекција излази на терен, утврђује чињенице и околности и предузете мере. Уколико утврде неправилности, имају обавезу да поднесу прекршајну пријаву против послодавца и да издају налог да се рад обустави до 16 часова“, каже саговорница Данаса.
Она истиче и да радник има право и обавезу да се пажљиво упозна са релевантним информацијама датим од стране послодавца и да се придржава свих прописаних мера, као и да без одлагања обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и здравље на раду.
„Такође, радник може пријавити Инспекцији рада, рад на високим температурама, уколико сматра да су му безбедност и здрваље угрожени, односно да нису предузете све превентивне мере од стране послодавца да до ризика не дође. Разлози за то могу бити ако раднику нису обезбеђена одговарајућа средства или опрема за личну заштиту у оваквим условима, као и ако нису направљене промене у организацији рада – нарочито ако рад није обустављен или пак олакшан у периоду од 11-16 часова уколико то дозвољава процес рада. А на Инспекцији је онда да утврди чињенично стање и реагује“, каће Будимчевић.
По закону, како додаје, радник има право и да прекине рад због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља њега и других лица.
Председница УГС Независност Чеданка Андрић потврђује за Данас да не постоји законска забрана рада на отвореном при високим температурама, нити постоји дефинисана граница која је то температура, али је послодавац дужан на основу Закона о безбедности и здрављу на раду примени све мере превенције за безбедно и здраво радно место.
Инспекторат за рад, како она објашњава, може казнити послодавца који није предузео ове превентивне мере новчаним казнама.
„Такође, послодавац је дужан да Актом о процени ризика узме у обзир и ризике по здравље запослених који раде на отвореном при високим температурама и ту Инспекторат може да реагује проверевајући овај документ. Тамо где имамо синдикате они воде рачуна шта пише у Акту о процени ризика, штавише треба да активно учествују у његовој изради“, сматра иста саговорница.
Она каже да велики број послодаваца препоруке и смернице које постоје не примењује и да само апели на њихову савест никада нису били довољни.
„Постоји наравно и могућност да се уколико температура пређе 40 степени прогласи ванредна ситуација у складу са Законом о ванредним ситуацијама, али је то онда у надлежности града, општине или Владе“, објашњава Андрић.
