Ништа нисмо научили после Језде и Дафине. Овог пута се пирамидална превара преселила на интернет. Како то да нам није сумњиво када нам неко нуди лаку, а велику зараду?
До данас је поднето око 35 кривичних пријава посебном тужилаштву за Високотехнолошки криминал против фирме „Kangaroo treasure“ из Кине, регистроване у Србији за привреду делатност.
„С обзиром да из навода кривичних пријава, ми смо могли да закључимо да се у том моменту радило о штети од пет милиона динара и више. Међутим, имајући у виду и друга сазнања која имамо изгледа да је та штета већа“, каже Бранко Стаменковић, посебни тужилац за високотехнолошки криминал.
Уложите мало – зарадићете много. Само што то најчешће не иде тек тако. Велики број заинтересованих је до ове пословне, како ће се испоставити неприлике, дошао захваљујући интензивној промоцији и линковима на друштвеним мрежама. Многи од њих уложили су позамашне своте новца које премашују и хиљаду евра.
Све је, како тврде неки од преварених фриленсера, месецима добро функционисало да би на крају схватили да је све ипак део добро испланиране преваре.
„Имала сам задатак да одрадим неколико задатака дневно. У зависности од депозита који ми се налазио на мом рачуну који је повезан са платформом. Дакле, ако рецимо имате 8.000 динара депозита уплаћено на рачуну платформе ви сте имали 8 динара зарађено по једној реклами“, прича Андријана Глишић.
Људима је улило поверење и то што је платформа имала уговор са једном домаћом банком.
Одавно је познато да према ономе што делује бајковито у пословним понудама путем интернета увек треба имати велику дозу резерве, тврде стручњаци за информативну безбедност.
„Пирамидална шема укључује неки неодрживи бизнис модел, који нуди неку зараду свим људима који се укључе а са друге стране конципиран је тако да онај који га је осмислио првенствено оствари зараду и наравно сви други на крају буду преварени. Овде се чак помињу и порески инспектори где кажу слушај овде мора да се плати одређена сума новца који не може фирма да плати већ сваки појединац. Све то указује управо на те преваре“, напомиње Лука Милинковић, стручњак за информациону безбедност.
Без обзира чији су држављани, уколико су извршили кривично дело на територији наше земље одговараће пред нашим судом, додаје Стаменковић.
По члану закона 208 о преварама и на основу податка да је штета већа од пет милиона динара, за ово кривично дело могућа је казна до 10 година затвора.
