Како пише Blic Biznis кеш зајмови који су и даље најзаступљенија категорија са учешћем од 44 одсто, одобраваће се и убудуће на највише шест година отплате. До новог стана многи долазе уз помоћ стамбених кредита.
Стамбени кредити расту дупло брже од готовинских, а управо то је Narodna banka Srbije(НБС) желела да постигне када је 2019. почела да скраћује рок за отплату кеш зајмова који су са ранијих десет година скраћени на шест.
– Дуже од две године присутан је тренд убрзаног раста стамбених кредита, који је у септембру износио 16,4 одсто међугодишње што је готово дупло бржи раст у односу на пораст готовинских кредита од 8,8 процената међугодишње. Уколико би се оваква тенденција наставила и у наредном периоду, можемо очекивати даљи раст учешћа стамбених зајмова у укупним кредитима становништва и приближавање готовинским, при чему раст укупне кредитне активности сматрамо одрживим и у складу са растом економске активности.
Расту тражње за стамбеним зајмовима, поред повољних услова финансирања, доприноси и раст расположивог дохотка грађана, већа понуда станова, као и наше мере којима се подржава одрживо кредитирање попут тога да су ублажени захтеви у погледу степена завршености некретнине, смањено је минимално учешће за куповину првог стана. Такође, у прилог расту стамбених кредита говоре и резултати анкете о кредитној активности који показују да банке очекују наставак позитивних кретања на тржишту стамбених зајмова, као и даљи раст тражње за њима у наредном периоду – наводе из НБС, пише Политика.
Ипак, у структури кредита становништва, готовински зајмови су и даље најзаступљенија са учешћем од 44 одсто, док стамбени учествују са 38 процената.
У периоду 2016–2020. кеш кредити су у просеку имали годишњи раст од око 65 милијарди динара што је око 20 одсто у просеку. Расту тражње становништва за укупним кредитима, па и готовинским, свакако су допринели и повољнији услови финансирања који су великим делом резултат и ублажавања монетарне политике централне банке. Поред тога, интересовању становништва за кеш зајмовима доприноси и релативно брза и једноставна процедура одобравања у поређењу са осталим врстама кредита.
Из НБС додају да се ефекти предузетих мера огледају у смањењу готовинских и потрошачких кредита који се отплаћују на период дужи од осам година за 53 одсто и показатеља ризика концентрације на нивоу банкарског сектора за 14,42 процентна поена у периоду јануар 2019 – септембар 2021. године. У истом периоду посматрајући сегмент физичких лица приметно је смањење удела проблематичних кредита и то за 0,6 процентних поена, што је још један од показатеља ефеката и адекватности предузетих мера.
Готовински кредити и убудуће ће моћи да се отплаћују само на шест година.
Изузетак су они за куповину моторних возила који ће и даље моћи да се отплаћују до осам година. Банке могу да одобре кредит и на дужи рок отплате, али тада морају да умање капитал за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања све до коначне отплате тог зајма. Како банкама то не одговара јасно је да кредита с дужим роком отплате нема у понуди.
Раније су кеш зајмови могли масовно да се отплаћују на десет година што је довело до великог раста ових кредита, односно задуживања становништва, а сами тим повећао се и ризик да не буду враћени. Није нормално да неко готовински кредит отплаћује трећину радног века, они су предвиђени за задуживање на неколико година, кажу стручњаци. Све то је довело до тога да су у маси кредита кеш зајмови знатно надмашили стамбене.
Из НБС наводе да су они скраћењем рока отплате готовинских кредита на шест година деловали проактивно у циљу спречавања потенцијалног раста проблематичних зајмова физичких лица са којим су се суочили одређени супервизори из окружења – преноси сајт nekretnine.rs
– Смисао мера које су ступиле на снагу почетком 2019. године је подстицање опрезног преузимања ризика банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, што треба да допринесе и остварењу примарних циљева њиховог усвајања, а то је спречавање негативних последица по грађане и по финансијску стабилност.
Самим тим, у циљу избегавања прекомерне изложености горе наведеним врстама кредитних производа, НБС је увела показатељ ризика концентрације. Поменути показатељ представља додатни регулаторни и супервизорски инструмент с обзиром на то да одређује горњу границу изложености банке ризику концентрације.
