За неколико месеци руска нафта неће долазити на наше тржиште, хоћемо ли наћи алтернативу

"И да данас стане рат у Украјини санкције према Русији ће још дуго остати"

371
Фото: Pixabay

Прошле су већ три недеље од када је Европска унија увела ембарго на увоз руске нафте. Шести пакет снакција предвидео је забрану увоза руске нафте која се допрема бродовима, са изузетком земаља које немају излаз на море.


То су Мађарска, Чешка и Словачка, а Бугарска и Хрватска су добиле „привремена одступања“ од санкција за одређене врсте нафте. То значи да за неколико месеци руска нафта неће долазити ни на наше тржиште.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже за РТС да руска нафта неће нестати, већ ће наћи нове купце.

Истиче да је Русија чак премашила досадашњу производњу са 10 на 11 милиона барела дневно.

„Србији је најзанимљивије тржиште Медитерана због бројних лука. Руска нафта се највише допремала нафтоводима, а од почетка рата у Украјини расте транспорт нафте танкерима. Питање загађења више нико не помиње, замена зеленом енергијом је скупа и у овој ситуацији је стављена са стране“, наводи Мићовић.

Објашњава да ће од 5. децембра бити обустављен увоз сирове нафте из Русије у Европу што ће онемогућити и досадашње снабдевање Србије преко нафтовода од острва Крк.

„Проблем ће бити и увоз деривата нафте који су произведени од сирове нафте, а који долази из Мађарске. Уколико ти деривати буду произведени од руске нафте такође неће моћи да буду увезени после 5. децембра“, објаснио је Мићовић.

Све земље су, како каже, у свом увозу имали руску нафту и нема много избора. Земље Блиског истока су оне на које се највише рачуна када је реч о повећању производње нафте. САД већ размишљају да релаксирају санкције према Ирану како би надокнадиле руску нафту.

„Велике количине нафте из Ирана и Венецуеле су практично заробљене у тим земљама због санкција. И док САД троше огромне количине горива, оне су истовремено и један од највећих произвођача и могу да покрију своје тржиште, док је за Европу то велики проблем, јер треба надокнади преко 30 одсто нафте која је до сада стизала из Русије“, објаснио је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.

У Србију се нафта увози из Ирака, мање количине из Казахстана. Руска нафта до Србије долази тако што је НИС транспортује до Крка, а одатле нафтоводом кроз Хрватску до Србије. С обзиром на то да је реч о територији Европске уније, тај довод ће вероватно бити заустављен.

„Србија ће имати онолико нафте колико и цела Европа, односно снабдеваће се преко Медитерана. Барже нису решење, то је мукотрпан процес. Евентуално је могуће тим путем довозити деривате. Констанца је на ободу рата у Украјини и снабдевање одатле је проблематично и скупо“, каже Мићовић.

Друмски и железнички саобраћај се користио када год то није било могуће Дунавом али и то, како каже Мићовић, може у кратком временском периоду, јер то значајно поскупљује гориво.

„Сада треба сви да се навикнемо на високу цену нафте. Поједине земље су значајно смањиле акцизе или ПДВ. Сви ће морати да промене начин опорезивања нафте. такође овај сектор не сме да се превише спутава и мора да се води рачуна о тржишним ценама, смањењем цене бензина стварају се несташице. Ако су трошкови увозника већи од цене по којој могу да продају неминовне су несташице. Увоз мора да се исплати“, истакао је Мићовић.

Како каже и да данас стане рат у Украјини санкције према Русији ће још дуго остати, а самим тим и ови проблеми.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here