Србија и Бразил играће 24. новембра меч првог кола Г групе Светског првенвста у Катару. Улазнице су распродате и очекује се 80.000 навијача.
Селектор Драган Стојковић би ускоро требало да саопшти списак играча који ће се 14. новембра окупити у Старој Пазови. Дан касније се путује у Бахреин, на пријатељски меч са домаћином (18. новембар), одакле ће “Орлови” да продуже за Катар. Биће то јубиларни 20. дуел две репрезентације, а “Кариоке” имају десет победа, иако смо ми стартовали са 2:0.
О првом тријумфу тадашње Југославије против Бразила готово да знамо све. Било је то 14. јула 1930. године у Монтевидеу, на првом светском шампионату, када су изабраници тренера Бошка Симоновића славили са 2:1 головима Александра Тирнанића и Ивице Бека. Било је то чудо над чудима јер су медији у Јужној Америци саветовали наше фудбалере да не излазе на терен, већ да је боље да се врате на брод.
За разлику од дуела у Уругвају, о другом мечу 3. јуна 1934. ретко се причало. Одигран је на стадиону БСК-а пред, кажу, више од 12.000 гледалаца. Бразилци су у Београд стигли из Италије, где су на старту другог СП елиминисани од Шпаније. Међутим, испоставило се да нисмо били “добри домаћини” – Краљевина Југославија је славила са 8:4! Гости су почетком другог дела повели са 3:2, а онда је одиграно пола сата вероватно најбољег фудбала у историји лоптања на овим просторима. “Кариокама” смо дали шест голова за невероватних 8:3. Благоје Марјановић је уписао хет-трик, два гола је постигао Светислав Глишовић, а по један Иван Стевовић, Иван Петрак и Александар Тирнанић. У ретким писним записима са тог меча новинар “Политике” је истакао “да су за домаће навијаче атракција били тројица тамнпопутих играча“, које је описао речима: “Изгледају врло егзотично. Кожа им је црна и сјајна, чело испупчено, коса гургурава и оштра”.
После југословенске фудбалске егзотике из 1934, више никада нисмо успели да добијемо Бразилце, којима је лекција са БСК-а послужила да постану петоструки прваци планете. Од тада, десет пута су нас добили, а седам мечева је завршено нерешеним резултатом. На претходне три утакмице нисмо постигли ни гол, док је последњи стрелац за нас био Саво Милошевић на пријатељском мечу одиграном 23. септембра 1998. у Кастељау (1:1).
На мечу одиграном 27. јуна 2018. у Москви, на претходном Светском првенству – Бразил је славио са 2:0 головма Паулиња и Тијага Силве. Из тог састава од играча на које данас рачуна селектор Стојковић у стартних 11 били су Миленковић, Вељковић, Сергеј Милинковић Савић, Тадић, Костић и Александар Митровић. “Кариоке” су више промениле тим и Тите је задржао само Нејмара, Тијага Силву и голмана Алисона, које очекујемо и 24. новембра у Катару. Касемиро је тада био неприкосновен, данас више није, као што нису ни Кутињо ни Габријел Жезус. Капитен нашег тима тада је био Александар Коларов, који се недавно пензионисао.
„За сваког фудбалера је играње на Светском првенству врхунац каријере. Имао сам прилику да будем део тог спектала и недостајеће ми. Што се Мундијала у Катару тиче, имам три фаворита: Бразил, Аргентину и Француску. Бразилци имају највише квалитета и подједнако су снажни на свим позицијама, од одбране, преко играча средине терена, до нападача. С друге стране, Аргентина има Леа Месија, док је Француска најбоља репрезентација из Европе. Значи, да, то су моји фаворити за титулу у Катару“, рекао је Коларов.
Најслађа нам је победа са 1:0 Србија (заједно са Југославијом) није одиграла нерешено на последњих 11 мечева на светским првенствима, тачније још од 2:2 са Немачком у групној фази 1998. године. Занимљиво је и да смо последње четири победе уписали идентичним резултатом – 1:0. Било је то против Костарике (2018), Немачке (2010), САД и Ирана (1998). Последња победа са више од једног гола разлике била је на Мундијалу 1990. у Италији, када је Југославиоја головима Панчева (2), Сушића и Просинечког добила Уједињене Арапске Емирате са 4:1.
На крају, кад се подвуче скор је овакав: Србија – Бразил 2:10 у победана, уз седам ремија и гол разликом 22:35.
