Budi ti meni miran (22) – drugi deo

Blog Nedeljka Baćine

291

Ajde sinovac.

Idemo li dalje.

Upetljala se moja draga

Izmedju Miladina Šobića  i Boba Dilana

Kao pile u kučine

Ni makac

Nekako mi drag onaj Dilan što jami Nobelovu nagradu

Opleo po ustašiji

Eto ima i onih što nam dobro misle u toj dalekoj Americi.

Za Šobića ti ništa ne mogu reći

Odlutao negde davno i daleko.

Možda  mu je tako i bolje.

Došao tiho i ušao u legendu kao

Dok Holidej rokerske epohe.

Ajde zapisuj

Piskaralo.

***

Zapiši kako je počeo konsinjere „Vukova“ iz Gajdobre…

 

Krajcerica.

Jedina igra u sportskom smislu

Koja mi je na mah prirasla srcu.

Sve mi je kod nje išlo od ruke.

Bacanje novčića uza zid ili na crtu.

Palio sam se na nju kao prazan ćat.

U trenu.

Strnjika se zaždi olako

Otet se tome ne možeš.

Ništa tu teško nije.

Ni kad ti znoj udari na oči

Ni kad ti se drhtavilo gubitničko

Šljune niz gaće

Ni kad te žale

Ni kad   te sokole

Nastaviš po svojoj čitanci

Saginjat se moraš

Merkaš. Crtu udaraš.

Geometarski  tačno, u zenicu.

Baš tako je i geometar iz Valjeva,

Nikola Kalabić, merkao liniju

Od planine Maljena do Ravne Gore.

Ubode pravu meru. Za istoriju

Vojvoda Nikola Kalabić.

***

Došli su na red i poraženi.

Kad pleviš i kad te hoće

Plevi dobro.

Kratka je godina i brzo prodje

Slatka žetva.

Krenulo te je.

Jami.

Pravi vuk se nikad žalio nije na integritet jagnjeta.

Biva, jeli presisalo, ili  nije, ili još kudravo trči za sisom.

***

Miloš je do zabavišta trčao za majkom tražeći da ga podoji .

Tražio sisu.

Majka Danica kopa prvi kop kukuruza, a Miloš čiftelija traži nazor da ga podoji.

Trčeći.

Tako je vreme bilo udarilo

Duga duž u Buljkeskom ataru. Pusta glad. Vreme vučije.

Vreme bez bolesti.

Vreme bez milosti.

Vreme bez zuba mlečnjaka.

***

Odakle pravom vuku  mlečnjaci.

I akastile ću ti ovo reći.

To  nikad, pa i meni problem bio nije, da nadjem bar jedno izgubljeno šilježe.

Njemu u zo času, a meni nazdravlje .

***

Krajolik pokretnih pejzaža.

Vojska u pokretu.

Slike promiču.

Topolya.

BačkaTopola.

Stoilović Zoran je vlasnik fabrike za proizvodnju pogrebne opreme ’’Eden’’.

Flajeri u kolažu.

Marketinški trik škole naive

Parola na dnu

’’Vaše je da umrete, sve ostalo je naša briga’’.

Paket aranžman.

Katalog jeze.

Katalog za poslednje skretanje u zapise, detaljisano grafitnom olovkom ’’toz’’, Zagreb i mekom gumicom za brisanje nepoznatog porekla.

Isto ti se hvata.

Kad si hladan i kad si tek pomalo mrtav.

Zagrakću čavke.

***

Šumadinac sa dna kace.

Kaplar ešalona početnika u biznisu devedesetih.

Uverava me da dobro zna, da su  za prve petle veliki lonci uvek spremni.

Srpska trilogija.

Zoran je veći gornjopokrovni Šumadinac, od onih što ostadoše oko Gružanskih livada ili Smederevskih vinograda.

’’Vidi ovo brale…’’

Ponosi se.

Ljubi se i ne popušta.

Blagost dobrodošlice.

Samo jezik da mi ne krne.

Na zidu u pozlaćenom ramu kao  Povelja Ujedinjenih nacija ,udenut tekst u krasnopisu

„Rade Tomov da se digne

Sa Lovćena da nam sudi, ne bi znao šta da  čini

Sa ovoliko ništa ljudi…’’

U potpisu Zvicer, ime nečitko.

’To mi je umesto   otpremnine iz stare firme ’’.

Uspomene.

Isparao se crveni džemper  socijalizma, kao da smo jedva dočekali.

Dockani i zbunjeni.

A srećni do koske.

***

Čarda je „Kod Juliške“.

Gazdarica živa vatra, ako se podjarca, postoji mogućnost da bukne.

Lomi se dok hoda.

Listopadne je prirode, glava da te ne  zaboli.

Ne boj se sna,  koji te uhvati ispod njene krošnje.

***

’’Narode moj .

Samo veselo , narode moj.

Svega ima u ponudi našoj, kuće naše.

I stelje

I sira torotana

Svega ima, ako ima hljeba’’.

Sa najvećom dozom radosti uskliknuo bi nekad davno

Djuro Soldo

Gazda kafane „Mostar“

U Novoj Gajdobri.

Britka sablja.

Narodni tribun i svetski putnik  Djuro Soldo.

***

Kune se Juliška da nikad nije čula za Djuru.

Ubedjujem je da jeste.

Pat pozicija.

Tadašnji predsednik nije mario za Poligraf, predsednik sa Suncem  u kosi

Imao je pametnija posla.

Srbija  do Tokija.

Lele,

Lelana.

***

Kod Juliške i ptičjeg mleka ima da ima.

Najbolje se diže

Ako ga staviš na dvojku

Pokipljet neće.

Ako ušalta u pravu dužinu sačuvaće i svežinu.

Mirisi slatkog života.

Dolče vita.

Radja se željna pohota, koja ponire i uzdiže se kao Trebišnjica, sa kamena na kamen

od slepoočnice do slepoočnice.

Hormoni sreće u džepovima.

Serotonin i endorfin.

Madjarski ciganin u fulu.

Joška zvani cimbalo.

Slike iz vremeplova.

„Ružan je kao pas“ , gurka me moj posilni  Milutinović Radoslav , po ocu Golub.

– Ko

– Cimbalo … , pokaja se Golub.

– Ne talasaj nesrećo…

Tandrče cimbalo kao zvečka.

Zveči.

Zvec , zvec, zvec.

Madjarski cigan Joška je u transu.

Krećem.

Egy , ketto, harom

„Az a szep , az a szep,

Akinek a szeme kek

Akinek a szeme kek

Lam az enyem,

Lam az enyem sotekek

Megse yagyok,

A babamnak eleg szep…’’

Prevodi mi Juliška na srpski.

Sve razumem.

Aktiviram pusta pomagala

Naravno ruke i poneko čepanje ispod stola.

Učim madjarski.

’’Koliko jezika znaš, toliko i vrediš

A ti udri po srpskom, da te ceo svet razume’’.

Moj mladji brat.

***

Sludjenom Zoranu, vidno pijanom , otpadaju uši

Sad je vakat da načnem  priču o Vukovima.

Svaka mi je  reč molitvena,

Filigranska.

Provlačim ugovoro o sponzorstvu.

Zoran pojačava flaše Vranca prokordena, sekući ga sa lozom „13. jul“.

Trinaestica je hladna, kao Juliškina leva sisa, onako ovlaš, usput dodirnuta.

Bude li više udarao po alkoholu i češće  ga sekao.

Moj je.

Malo je izgubljeno jagnje.

Uključujem trpilo pod punim gasom.

Spremno je i kopljivo slavno.

Lovac sam .

Vrebam.

Samo strpljiv lovac, dodje do lovine.

Eto tako piskaralo moje.

Nastavićemo.

Neka dane moja duša, uhvatila se neka mrena na prtljagu uspomena.

Žuta.

Nastaviće se.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here