Proleće je otpočelo sa lepim ženama. Nije sa kišom. Bljuzgavica pršti. Proleće je otpočelo sa dve Jovane.
***
Prvi antivakser Srbije dr Jovana Stojković u direktnom prenosu se privodi na informativni razgovor, zbog širenja panike i lažnog informisanja naroda Srbije, u vremenu Kovida. Ne može to tako bre, Jovana, u zemlji istine, sunca, blagostanja… trt … Policijski službenici rade svoj posao, mučnina.
Moja draga prinosi mi sodu bikarbonu i čaj od nane, kad se decibeli podignu iznad normale divljeg obračuna. Jovanin pas gromoglasno zalaje, kao da opominje na iznenadno uznemiravanje, svi zaćute. Sami bog zna ko je u pravu, psi laju… karavani prolaze…
***
Druga Jovana je moja direktorica. Ona je mlada, lepa, pametna. Naš portal BAP VESTI širi na vreme istinite pouzdane i čestite informacije. Jovanini jurišnici su uvek na izvoru događaja, u sveopštem životarenju ovoga života, a koji teče, od pivničkih polja do neštinskih vinograda, od ~Oaze~, do Lelinog Lovrenca u Mladenovu. Naravno i od moje Nevesinjske ulice, do Djuke Aničina bircuza, gde Djuka i Nedjo slikar ruše nevoljno hladnu kajsiju iz Djukinog voćnjaka. Jedino ja šepam za ovim blagodetima života, okrenem se na drugu stranu i šenim.
***
Svetski putnik iz Jagodine, da je živ, Jovanča Micić, napisao bi na današnji dan u svom dnevniku …
~Krdo zadriglih Palminih tigrova, do kapka nakljukani steroidima, truležima od terevenki, Tarzan frizurama, uspešno su odbranili zgradu Opštine od frontalnog napada stada Marinikinih antilopa, po pitanju trošenja novca iz gradskog budžeta. U nevelikom krugu oko antilopa kruže kereberi i po koja hijena.
Narodna policija je uspešno sačuvala red i prividan mir. Niko ne popušta. Smeje mi se Radiša nevoljnik. Briga njega za sve što se dogadja na gradskom trgu. Trza se na pomisao da li će imati dovoljno novca da plati internet, kako bi njegova deca mogla nastaviti školovanje, po on-line programu. Eto tako. Sve je ovo trenutak zadatog života. Sa vrha opštinske zgrade, gospodar grada, otvara bisagije. Hiljada tebi gospođo, tebi dve, a vama gospodine tri… Skuplja se narod u četvororedu, čekajući pokorno svoju porciju srama. ~
Tako bi bar ja mislim na današnji dan napisao Jovanča.
***
Maša je jedno pametno i snalažljivo dete. Na daljinu uči neku slatku žutu decu da parlaju engleski. Maša ima neke velike škole i više nego što joj treba. Sreda je uveče. Sva je usplahirena i pita me za neku kintu na zajam, dok joj ne legnu doznake iz daleke Kine.
Četvrtak je. Uključujem televizor, jedinog lajavca u mojoj zgradi. April u Beogradu. Ispred Skupštine mladi Srbije su razapeli čadore. Čadori su kao u epskim pesmama ~ bijeli labudovi~.
Krajičkom oka i već osetno nagluv, trgoh se na sokoćalo, javlja se moja pametna Maša kazuje svoju kažu u mikrofon. Citira Mešu Selimovića ~ Boj se ovna, boj se govna, kad ću živjeti~.
Maša je frilenserka. Drugo je ništa nije moglo zapasti u ovoj našoj miloj Srbiji, nije trebala učiti tolike škole, one državne, uvređene i ponižene.
Ponosim sa njom i neću je nikad pitati za par crvenih što joj dadoh za puta. Obećajem…
