Жарковић Теодора, Шушић Никола, Солар Лука, Момчиловић Адријана, Убавин Стеван, Ђурић Вукашин, Валенћик Марек, Зорић Андреј, Данилов Никола, Стојшић Софија, Вулин Сергеј, Хргић Милош, Петровић Огњена, Шкрбић Катарина.
***
Четрнаест величанствених.
Бисери изнад радара
Бајате осредњости.
Понос су наше заједнице.
Мали и велики људи.
***
Гегају се јулски дани,
Сваки је у знаку
Високог датума.
Пиздимо на врелину звезде.
Све нам смета.
Ништа потаман.
Све су навише степенице
Које воде до неба,
Фаза слабости,
Опште мирење
Са сопственом перверзијом
Корак напред
Два корака назад.
***
Наш је офис
У клик клак комбинацији.
Час га има
Час га нема
Час ти је на длану
Час га ни са лучи не знаш наћ’!
Распарала Мила дан.
Као вунене завичајне зокнице
Пребацује
’’Кад се фешта, нас не зову’’,
Помирих се са причом,
Одобрих
’’Нисмо ми више
Ником интересантни
Терет смо, чак и
Гласачкој машини.’’
***
Кренусмо,
Корацима из двадесетог века.
Полагано.
***
Сала биоскопа ’’Војводина’’,
Петак је првог јула 2022 године,
Мила, вична брзом писању
Урођена врлина,
Бележи
Имена најбољих,
Имена
Која се никад неће наћи
У редовима
Програмских шема.
Актуелне ’’пинкогузије’’ и ’’хепичмарије’’
Никад за њих
Места бити неће.
Фактор неподобности
За ’’Задруге’’ , ’’Парове’’,
Малог и великог брата,
Зла потонућа
Идиократије.
Пише им се запис
за нормалну и лепшу стварност,
као слово заветно,
хтели то они или не.
кобајаги.
***
Увек је власт знала пожелети
Добродошлицу.
Поготово,
Младим гењалцима
Добродошлица
За понос и будућност.
Све је лепо упаковано
У протоколу
Локалних мудраца.
***
Из последњег реда
Биоскопске сале
Тапшемо.
Професионалци смо.
Дежурни и одани тапшачи.
То је наш скромни
Допринос
Малој варошкој свечаности.
Ни педља даље
Нема.
***
Велики мештер
Локалне политике,
Човек за сва времена
Одржа здравицу
Напоји генијалце
Храброшћу
На путу према светлој будућности:
’’корачајте само сигурно
У светлу будућност којој сте
Већ отшкринули врата… небо
Нека вам небо буде граница.’’
Патетика.
Боже милине. Тачно да се
Расточиш.
Мој добри Боже.
’’Ово сам већ негде чуо’’.
’’Ма да. Класика.
Мењају се само датуми.
Све је исто као
И лане,’’ одбруси Мила.
Љутита је нешто данас.
***
Теорија:
Заврши високе државне школе,
Исполажи за мастера.
Докторирај.
Одужи се Отаџбини.
Будућност.
Карта је у једном правцу, рецимо Брно.
Практика:
На време почни скупљат кинту.
Купи ваљану диплому
Са печатом факултета
Из српских вукојебина.
Научи да летиш. Буди голуб превртач.
Укачи се власти и не мичи се са
Државних јасала.
(прочитано из бележака Манојла Б.,
Бившег полазника политичке школе
У Кумровцу).
***
Кад је Прњо закачио у осмом,
Кеца из географије, професор Карић
Се клео да га никад поправити неће.
Милосава, мајка Прњова, ноћу донела Карићу
Две шунке на кућну нумеру,
Продје Прњо.
Не одржа реч професор географије.
Обичајно право
Рода мог.
Било једном у Гајдобри…
***
Вучемо се Уском улицом.
Празно поподне.
Распадају се утисци
Са мале варошке свечаности.
Чешка се слово
Вечите наде,
Биће ваљда једном боље
Наравно.
Буђење раног пролећа.
’’Песма би требало да буде
Нешто као марш
Оркестар штимује и нема шансе
Да свира фалш
На тихи шапат бубњева улазе виолончела
Чује се жица и како шкрипе гудала
Улазе затим најлепши женски гласови
Подршку дају уједињени басови
И удар летњих горомова и канонада топова
Као Чајковски 1812
Улазе затим одлучно мушки гласови
Сви ветерани, заборављени асови
Са срцем младог сокола
И песмом место цокула
Мирише земља која је реку родила
Будјење раног пролећа
И благи бол у грудима
А песма таква
Да може да се отпева’’
– Бајага и инструктори-
Укапулат ће славодобитници.
***
Протутња мимо нас власт.
Цурка јој зној
Низ уморно чело.
Боре се пружиле
Од темена до темена.
Мали смо,
Ситни
За толику силину од живота
Нек прође,
Није ни важно.
Мито, бекријо.
***
Срећан вам живот
Генијалци
Мамина и татина
Злата.
***
’’И нек им је Бог у помоћи’’.
Подиже тон Мила Веселица,
Загалами
Кажипрст десне руке
Вину јој се у небо.
Таква је.
Галамџија и бунџија
