Неприлагођен је.
Докторски од Жуте,
Цитира Бранка нашег
’’…Све могу бити,
Само не могу
Мирна мачка
И послушан пас
На кратком ланцу …’’.
Погледа у Фиргу.
Тајац.
***
Није могао да се сети
Где и како је добио надимак Фирга.
Они злобници су тврдили
Кад је постао капетан пилећег батаљона
Тепали су „пиле пиргаво“,
Временом прхну у фиргаво.
Она ближа бирана дружина
Знала је истину уцело
Била је нека Јулишка, Јуца из Старе Паланке,
Која је фијукнула за њим
(лалошки фиргнула)
Одатле Фирга.
Обе приче
Браниле су своју истину.
Рововски
До последњег слова.
Па нека им буде.
***
Фирга је остао последњи задругар
Који је имао задатак
Да утули светла
Последње задруге,
Са мирисом комунизма,
На челу Вашаришта.
Трећепозивац,
Чувар тајни патрљка
Некадашње моћи Пољопривредног комбината
У нашој Општини.
Грч сећања на лицу малог од невоље.
Шанк књига варакања.
Лако се отресе кал са ципела
Нешто из мозгалице тешко се скида.
Само се листа темпо пропасти
Весели трактористи упрезали су зором
Црвене „белорус“ и „џондир“ тракторе
Преврћући на хектаре зеље
За мозгоње
Са обе стране дувара власти
Самоуправног социјализма.
Кромпир, соја, лук…
Један запатио нану и камилицу
Све за џ.
На терет књиге шанка Задруге,
Тек како су кружиле
Црвене ’’змајеве’’ петотонке
Око силоса
’’Једно кипај, трипут биљежи’’,
Девиза је магационера Боже.
Прозваше га тротонац.
После су окривљен мрски мишеви
Да су лапали
Задружна жита у силосу.
’’Шта ћеш брате, попис је попис…
Централна комисија потврдила.’’
Правдао се Божо Тротонац,
Авај.
***
Не блокирај причу Фирга.
Лакше је кад причаш сам себи.
Нек јавор грања.
Нек шуми.
Отпрангијај своју муку
Прочишћење је
Да се сећања не убајате.
Ваљда ће се у некој будућности
Пренут из сна мрмота
Они који држе чекић и орасе
На овом дуњалуку.
Нећемо се ваљда окаменит
До тада.
Врелом стражњицом на хладан камен.
***
Кад су почели тандркат
И просипат фразе на путу у Европу
Металски радник „Мајевице“
Пољомајстор Шуцо,
Рођењем рачунџија и мислилац
Пљуно је у трку на године
Проведене у великим халама.
Бацио плави мантил
И све отерао у три лепе.
Заувек је замандалио врата
Акцијама, отпремнинама, дивидендама,
Фабрици мајци,
Како су знали тепати ’’Мајевици’’.
Некадашњи полазник
Академије за младе самоуправљаче
(лидера),
Слаџе из Масне Поњаве
Исписник свега и свачега,
Рече жени Милки
’’Жено дао сам отказ. Нема више фабрике.’’
’’Црни Шуцо, шта то велиш? Јеси ли ти луд?
Ко ће нам децу ранит и извест на пут…’’, заграја из свега гласа
Гајдобранка Милка…
Грлата и отровна.
Тог трена да је ујела поскока отровао би се.
’’Ја Милка.. ја’’ , мирно ће Шуцо..
’’Него спреми ми оно кангар одело.
Идем код стрица Дамјана у Нови Сад.
Да ме сјетује.’’
Стриц Дамјан је уживао америчку пензију.
Зарадио је продавајући
Полисе осигурања од врата до врата
(ово нешто познато) за кућу United health group.
***
Сутрадан,
Шуцо је бануо у стричев пентхаус
У Липовом гају.
Дочека га старина
’’Дошао си несрећо’’,
’’Дошао стрикане…’’
’’Зорт невоља’’…
’’Зорт’’.
’’Пропао комунизам, ха…’’
’’Пропао, скроз наскроз’’.
’’Рекох ти … на време шалтај, а ти
Ухвати се Тита и Партије, бруко једна…
Обрукао си лозу до деветог
Кољена. Јеси ли то по паре на зајам
Да тражиш, које никад вратит нећеш…’’
’’Нисам стрико… него да ми савете
Даш, шта ми ваља чињет..’’
’’Сједи… рече стриц Дамјан…
Аничка, Аничка, пристави каву
И ракију вамо… ’’ загалами на Словакињу
Из Пивница која је бринула о лепим данима
Старости стрика Дамјана.
На челу дневне собе
Висиле су слике стрика Дамјана
Са младим српским
Краљем Петром.
Слика са војводом Момчилом Дјујићем.
Слика са ’’Колом српских сестара’’.
Слика са браћом Бајић, Томом и Андријом.
Гле, слика са Бајом малим Книнџом.
’’Дедер Аничка, укључи Бају..’’.
Аничка притисну дугме…
Некад давно кад сам дјечак био
Мој је ђедо орас посадио
Да ми дрво стално прави сјену
И да чувам драгу успомену
Није мени брате било драго
Кад је ђедо пошо у Чикаго
Оста орас у небо да гледа
Да ме сјећа на Момчила ђеда.
Чуми орас и Момчила чека
Не врати се продје пола вијека
Под орасом испред куће старе
Пијем црно вино из букаре
Попи попи попи
Зло те не попило
Тако ми је реко
Војвода Момчило
Брат је мио, било које вере бијо.
Зноји се Шуцо. Стара комуњара у покушају.
Дуго у ноћ сјетовао га је стрико Дамјан. Нешто су испотписивали.
Шуцово наслеђе, колонистичка земља у Гајдобри.
Тамо где је најплоднија чипска табла.
Кажу, кад ту понесе година,
Кромпири су ко прасад
И продавају се на кришке.
Ко у Гламочу.
Те вечери стрико Дамјан даде упутства
И правила игре за првог лихвара Бачке Паланке.
***
Бизнисмен и велетрговац свега и свачега,
Лала, извадио је из Катастра план Задруге
На адреси Шафарикова 146.
Истог дана дао је аванс архитекти надалеко чувеном
Херберт Кребсу да му разреши и елаборира
Питање унутрашњег транспорта и складиштења робе
Са посебним освртом на јужно воће.
’’Подмажи кола, па не шкрипе.’’
Кребс се насмеја и замаче у Биро да се посвети Лалиним мудролијама.
***
Слаџа из Масну Поњаву обишла је гроб Мирка Немирка.
Овај пут није била ниједна суза да удари на око.
Ћутала је испод рањивог сунца што је жежено
Трептало више њеног темена. Знала је ,
Шта јој ваља чинити.
’’У невољи не ваља плакати, већ лијека тражити’’.
***
За столом у башти ’’Златног буренцета’’,
Свак је закован у своје интересне шеме.
Ћутке на празно, погледају се Фирга, Шуцо, Лала и Слаџа.
Прекопута у Драговој згради,
Налази се канцеларија адвоката Благоја Вукоњанског.
Чекају да се појави Благоје са својом
Већ чувеном адвокатском торбом,
Специјално произведеном за њега у погонима ’’Меркура’’.
Бива поклон од његове земљакиње из Баната, лепе Раде.
Једном је из Зрењањина,
Други пут из Кикинде.
Није то ни важно за овај запис.
’’Жена ће само ону тајну сачуват коју не зна.’’
***
’’Пас ти матер. Баш сада да цркнеш’’,
Опсова Благоје компјутерског миша.
Са пода подиже своју стару писаћу машину,
Без скретнице ’’Олимпија’’
И поче увлачити папир.
’’Каква галерија ликова… Црни талас
Уживо, као у филмовима Живојина Павловића…
Рецимо ’’Кад будем мртав и бео’’…
Шегачи се са самим собом.
Сећање на широки Банат, Сечањ и ОКЦ Биоскопа.
Поче куцкати форму
Најслабије карике преласка друштвене својине
У ползу новог долазећег времена,
За светлу будућност Србије.
’’Уговор о пословно техничкој сарадњи’’
Куцка Блажо, куцка.
***
Испред врата његове канцеларије
Писац ових редова узалудно окреће број Жуте.
Негде је у Дрвару, на Унцу.
Бори се са страхом часова брзог учења пливања.
Јели и даље лепша од Унца и како је понело сено у Трубару.
Укапира у моменту
’’Немате довољно кредита’’,
Ипак дође му мирис Републике Српске.
Мирис старог завичаја.
Посла га Жућко.
***
’’Шта се смејеш Мила…Веселице..’’
’’Ето тако … некако…’’
Ко ће разумети Милу Веселицу,
Петком у два док шаље ову
Причу нашој директорици Јовани на дар
Нико… баш нико
-наставиће се-
