Последњи поздрав социјализму
Слаџа из Масне Поњаве
Упутила је са терасе хотела „Монтенегро“
У чањски освит морске зоре
На „Краљичиној плажи’’.
Поздрав тешком животу,
Поздрав празном новчанику,
Друговима и другарицама из УРО ’’Турист’’
Преко сињег и дебелог мора,
Све до Сицилије.
Радничке спортске игре,
Комунијална Олимпијада,
Дошле су јој као кец на десетку (херц)
Диши дубоко до тоталног отрежњења,
Од наговештаја беде долазеће,
Већ уморне паланачке радничке класе.
Паланка виа Златибор па директ
Хотел ’’Монтенегро’’ Чањ.
’’Биће крке, коза крку пита
Ко за софром друга Тита’’.
(из смехотесне бележнице
Моје исписнице Шошане).
***
Јадранка.
Ех, Јаца, Јадранка.
Пред сам почетак кондиционих припрема,
На Бенту,
Уганула је скочни зглоб,
На десној нози.
Ни да мрдне.
Гипсана соната.
Капитен женске екипе ’’Комуналца’’
Са ужом специјалом,
Бацач стрелица на мету,
Шампион Србије и околине
За пикадо.
Узданица и дика екипе
Фали.
Велика брига за друга директора.
Мићко је у проблему. Ако му крене све како треба
И донесе што више медаља
Са Комуналне олимпијаде
Шансе су све веће
Да уђе у ужи избор за доделу
Октобарске награде Бачке Паланке
И да се отворе
Нови хоризонти за власт.
Дијалог Надалина и Мићко:
’’Она предрадница Слаџа из ’’Туриста’’,
Врхунски је играч за пикадо. Наша је.
Политички поткована. Рука јој стрела.
Шампион за пикадо у дружењима ’’Белог
Нарциса ’’у ’’Кошути’’.
’’Како ћемо, није код нас у радном односу’’.
’’То је бар лако. Привремени послови преко
Студентске задруге’’.
Тајац.
Станка. ’’Добро. Предузми све мере Надалина,
Да је доведеш. Имаш одрешене руке’’.
’’Ако буде нешто за узврат тражила…’’
’’Обећај. Све јој обећај. Бар је то
Лако. Одради тај трансфер, Надалина’’.
Сркну кафу друг директор Мићко и додаде.
’’Ако ме буде данас Трле тражио реци му
Да нисам ту. Пуна ми је капа свега.
Још ми само његов фолклор фали на
Овај празан ход’’.
’’Добро друже директоре’’, устајући
Рече Надалина.
Срећна и лепршава. Вечито млада.
Десна рука првог човека ’’Комуналца’’.
Тако то траје годинама.
Годинама лепог живота.
***
Обећаше Слаџи за трансфер
Просто радно место у ’’Комуналцу’’.
Обећаше јој и неку кинту
За купаћи једноделни костим са цветићима,
Ватерполо лопту
И шлауф, све са ’’мишићима’’.
(Бива Слаџа пливат није знала).
Узе Слаџа неплаћено одсуство и прикључи се припремама
Екипе за Комуналну Олимпијаду
Наше вароши.
***
Базичне припреме на Бенту,
Биле су жестоке.
Кондициони тренер ФК ’’Бачке’’ Боро ,
Провлачи олимпијце,
кроз иглене уши.
Пуни их снагом планинске реке.
Тутње турбине у њима,
Пуца на све стране.
Неда се наша
Слаџа из Масне Поњаве.
Мршти се на режим исхране,
Свеже јаје сирово, на празан желудац.
Она изабрала јаја од морке.
Мања су. Општичка варка.
Дрндо је и психијатар Станимир.
До коске.
Умало уз његову терапију,
Да јој не пролупа и оно мало лонаца,
Што јој остаде у глави.
Баш се намучила.
’’Живот зна бити толико тужан и горак. Пелин’’.
Замандали на поклопцу брзалицу.
***
Улог је био велики.
Рука јој задрхтала није.
Тражи се победа за смирај живота
У јакој паланачкој фирми.
Њен је потез, став, замах.
Лепо око соколово.
Историјски испаљени хици у пикадо
Мету. Тресле се стене и песак прхнуо
Пут неба, више ’’Краљичине плаже’’,
У Чању.
Донесе Слаџина златна рука
Екипног победника Комунијалне
Олимпијаде Србије.
Славодобитници су комуналци,
Наше лепе вароши.
Алал им било.
’’Неком злато, неком јадац,
Најбољи је ’’Паланачки Комуналац’’.
Срочи прелџија Трле песму у трену,
Сви запјеваше,
Из свег гласа.
***
Бисерна обала. Модра плажа.
Трпа у руксак Слаџа из Масне Поњаве
Сребрне шкољке, што се цакле,
Морске јежеве што боду,
Каменчиће разних боја,
Слике дружења израђене,
У студију ’’Фото Триле’’ из Бара
Златну колајну и плитке тене
’’Адидас’’, дар од Надалине.
На пут се спрема,
Свом Мирку немирку.
***
Лепа је и Богом дата паланачка јесен.
Преламају се нијансе од сувога злата.
Само ведрина лишћа платана из Главне улице
Не разуме пиркање локалне политике.
Тегљачи конца луткарског позоришта,
Званог Моја Србија.
По параграфима закона Омерте,
Ћушнуше друга директора Мићка
Са позиције првог човека
’’Комуналца’’. Обезглављена пучина
Затапша. Бива нашла длаку у јајету.
Поче игранка око шуљача сличица
Из животињског царства за попуну
Албума блејача из редова спавача,
Добровољне окупације.
Глупердама никад не смркава.
Воде наше мале животе
Набусито и препаметно
Да то наши мали извори памети
Покрит не могу.
Сконтат не могу.
Тачка.
Ђавоље коло.
Врзина.
Бубашвабе и Бубашинтери.
***
’’Шта да се ради. Шта. Како да оде
Страх од самачких и узалудних
Ветрова. Како разумет живот
Кроз жуто лишће јесени ове…
Можда почет слагалицом. Емоција. Мисао.
Енергија… има ли се наде.’’
(опет запис из Шошанине смехотресне бележнице),
Увек младе и веселе.
Кикотала мог.
***
Проверена је гласина у вароши.
Дало се, у Масној Поњави, на спрдњу Слаџин трансфер,
Сменили су Мићка,
Друга директора.
Ни Надалина јој се више не јавља.
Није у домету.
Слаџа отворила боловање.
Вуче га у нади.
Понекад гласом, где још у грлу гребе
Морска со, са ’’Краљичине плаже’’ у Чању
Имитира Бору Чорбу и запева
’’Хоћу, мајко , хоћу
У градску чистоћу
Спавам дању, радим ноћу
За градску чистоћу
Ко улицу прља има да надрља
Ја сам своју срећу нашао у смећу
Носим жуту униформу
Испуњавам радну норму
Много мрзим забушанте
Што неће да носе канте, јер
Другови су живи људи, па и они серу
Ту су браћа комуналци да за њима перу
Пролазник је поспан, зева
Киша пада , грми, сева
По улици вучем црева
Хор чистача са мном пева
***
Зна Слаџа за тајну небеског народа
’’Нема самоће, нема страха,
Ни пораза нема
У бајном виртуелном свету’’.
Она зна све.
Ибем га. ’’
(наставиће се)
