Молимо вас, пошаљите СМС 1500 на 3030, за Исидору, Недељко и Мила.
***
’’Ако мислиш да те видим
Ако мислиш да ти дођем
Мораш да се дигнеш’’.
Веснин швракопис по типковници
Измешана слова ћирилична
И пар слика са Филмског фестивала
У тајмингу времена које се гаси.
***
Један мали морски цврчак
Васколиком овог лета господњег
Ударио на свађу
Са неманима морским,
Галебима који гачу.
Забораван је весели морски цврчак
Неће да се сети
Малих вредних мрава
И на приче о летима и дугим зимама
Бива, ваздиго се,
Накурчен, пун себе и песме
Ваздиго се
И на тице ударио
Галебе од знања и умећа
Живота у вечном лету,
Апсолвенте универзитета слободне мисли
Где реда још увек има
Да сачува веру
У будућност земље ове
И да се зна
’’Ко ту пије, ко ту плаћа.’’
Треска.
Понекад се мора шаком ударити
О кафански сто
Крчме на крају света
Што чини мала, плава и пегава
Конобарица
Испод ока видно плава
Све до бола.
Вето ставља на вина
Да се више не точе
Ни под разно
Па макар се са сувим златом
Плаћало.
Фајронт је у пијаној крчми
Балканској.
Замукну морски цврчак мали
Одлетише галеби
Више не гачу.
***
Тужна ми је
Моја лекторка из Букина Лејка.
Почела лекторисат
Колумну која треба
У суботу 22.јула 2023.
На нашем порталу БАП ВЕСТИ
Обрадоват наше пријатеље
Из корпуса заједничког писанија
Прича о Слаџи и Франческу
Из Масну Поњаву.
Тужна је баш ову среду
Док су муње и громови
Цепали ведро небо над Букином.
Лете ћерамиде,
Лете свици у своју погибенију
Лете облаци отворених уста
Лејки је до романтике
Угашене су светијлке
Залепила се тама
Од Дунавске Аде.
Фијучу меци луталице
Од невоље и сељачке муке
Летина ће отићи до врага
Ништа бити неће.
Наљутили смо Бога заправо.
Лејкина романтика.
Боца вранца и мркли мрак.
’’Ајд крени. Боцу да скршимо.
Исто је као 1999 године,
Само да крену бомбардери НАТО
Зликоваца, а комшије с оне стране Дунава
Весело саопште.
Ведро је небо над Србијом,
Вече богомдано за бомбе’’.
Кренуо би пут Букина.
Да ставим прст на Лејкино чело .
Има ли можда врућицу?
Кренуо би да бар отмем јој
Парче романтике.
Кренуо би рад ’’Вранца’’.
Слаба је на цугу.
Ако ништа ради горе написаног
Кренуо би
Ако будем могао да се дигнем
И одговорим јој на питање
’’Што те нема’’?
***
У нашем офису
Весело вече које се претворило
У весели дан.
Не стиже ушна шкољка
Покупити све мрве живота
Слаџе и Франческа.
Тешко је мени и Милој
Одговарат и полагат рачуне
За тудје лоповлуке
’’Проклета три метера’’…,
Мила ће себи у браду.
Затворена је прича.
Почиње се претити судовима
Начелницима послова унутрашњих,
Службом друштвеног књиговодства,
Шумарским инспекцијама, Удбом,
И свим осталим
Што на папиру пише.
Мила квита,
Погледује у мене.
Те покрете познам већ одавно,
Језик и ћутање,
Које се разуме,
Поготово кад невоља
Удари на врата.
***
Уплатиће жива глава дугове,
Господине Франческо.
Платиће мало морген, помислих,
Из празног пјата не мирише
Ништа на добро,
Празне шаке, стискају празан ваздух.
Још нисмо
Оварисали дисати на шкрге.
Мила претура фиоке,
Уговори, отпремнице, фактуре,
Закон о облигацијама
И мали приручник , њена тајна хаубица,
са називом ’’За не дај Боже’’.
Ваља извућ,
Живу главу
Из општег хаоса
Гласова који се надвикују,
Који задњи закрчи
На таласима поштења
Однео је победу,
Првак света,
Шампион и херој.
’’Платиће жива глава мањак дрва
Господине Франческо’’.
***
Отворени су прозори.
Конобарица Клуба ’’Забрањено старење’’
Код омладине
Ефектно ’’Код пола ноге’’
Увек има једно информативно уво,
Окренуто офису са четири промаје.
Наш је преторијанац,
Бољег немамо,
За чување наше безбедности
И минималца којег је Предцедник
Прописао.
Јербо, то се зове брига
О сваком градјанину понаособ,
Тањи су закрвављене очи.
У рукама је тацна од тешког прохрома.
Алатка.
Општенародна одбрана и друштвена самозаштита,
Омекшање ситуације
Или борба до истребљења,
Процени Тања.
Зна она то.
Тацна од прохрома
Увек је спремна за делање
За главу
Или за по глави.
’’Пијете ли нешто. Ја плату морам
Зарадити’’.
Чим наручише по пивкана,
Знало се
Слаџа и Франческо
Омекшаће
Преварише се.
Брзо вредница и паметница
Преторијанка Тања донесе пиће.
’’Ово кућа части’’, рече.
’’Лазо Пецкало је у Клубу’’.
’’Са хармоником’’.
’’Да’’.
’’Одмах с врата нека крене оно
Да је воли…’’’
’’Знам, знам’’.
Оде Тања.
***
Лазо Пецкало ,
Увек се налазио на правом смеру
Кафанских теревенки.
’’Свирам за своју душу… Ако неко хоће
Да плати , нек плати, ако неће биће
Други пут.’’
Последњих година долазио је у Клуб
И пребирао дугметару,
Миловао,
Брискао.
Понекад би се закачила ’’Црвена’’
На раздељку меха
И Лазо би био срећан
Ако већ ником није свирао
Долазио би у наш офис
Са четири промаје
Где смо певали песме
Које смо само он и ја разумели
И знали.
‘’Не хватај се за џеп. Давно си ти
Све своје песме платио.’’
***
Са врата Лазо Пецкало развуче
Циганску хармонику и запјева
Храпавим гласом
’’Волим те такву каква јеси
Мало сетну, више чедну
Да хиљаду жена имам
Дао бих за тебе једну
Од када си поред мене
Птице небом боље лете
Живот је много лепши
Осећам се као дете,
Што се нисмо до сад срели
Моја драга моја мила
Не би време залуд прошло
Где си стварно до сад била
Нека буде увек тако
Срећне зоре нека свићу
Хвала што си мени дошла
Теби веран увек бићу.’’
Сећам се да су с ону страну Дунава
Цигани ’’неку гуску заклали’’.
Правили су сватове.
Сећам се да је Цајка из Новог Сада
Подигла Слаџу и Франческа
На ноге.
Мила Веселица је већ увелико
Отишла кући
Неки су гости Клуба провиривали
Ширећи се у осмех
Морског јежа.
Вани су падали сунцобрани
Испред долазеће олује.
Преторијанка нашег Клуба Тања
Гледала је у небо
И погледајући на сат
(Синдикални поклон за верност)
Прогнозирала је време
Удара олује.
***
Сећам се да су удари громова
Пробудили нас четворо у офису
Са четири промаје. Фаза полутрежњења.
Само Слаџа из Масну Поњаву
Проговори
’’Кур мој, еве овај живот,
На себе, у себе, под себе’’.
Тај добри човек
Господин Франческо
Опрости мимиком покрета
Лоповлук шабачких
Трговаца огревним дрветом,
Подиже Слаџу као перце
’’Аморе, андиамо а цаса’’.
На столу Милине администрације
Остави пар новчаница у еврима
Намириса их Лазо Пецкало први.
’’Брате , какав фини господин. Још захвали.’’
’’Лаки, о љубави нешто рече…’’
’’Ајде , матор човек…’’
’’Кад кренеш затвори врата од авлије, остајем…’’
Ваљда ћу сложити све приче о Слаџи из Масну Поњаву.
