Vremeplov „Nedeljne novine“

Broj 29 od 18. jula 1965.

687
Poplave u Bačkoj Palanci 1926. godine

Komunisti treba da budu podstrekači aktivnosti

U centru pažnje poslednje sednice Opštinskog komiteta Saveza komunista, odrežane prošlog četvrtka, bili su zadaci komunista na pravilnom tumačenju i doslednom sprovođenju, predstojeće privredne reforme.

Na početku svog referata politički sekretar OK SKS Dragoljub Đerić je istakao da privredna refoirma predstavlja u stvari dosledno oživotvorenje stavova i zaključakaOsmog kongresa SKJ…

…Govoreći o višku radne snage Đerić je rekao da se zapažaju jednostrane i površne diskusije, koje unose zabunu i nesigurnost kod izvesnih proizvođača. O višku dobrih radnika u našoj komuni, kako je rečeno, ne može biti ni govora, ukoliko se, naravno, budu više koristili kapaciteti…

…U referatu i diskusiji istaknuto je da komunisti moraju biti inicijatori odlučnije borbe protiv svih slabosti kojima su opterećene mnoge radne organizacije. U diskusiji su učestvovali, Gavra Pogančev, Lazar Krivokuća, Vasa Milić, Milan Radovanović i Perica Vlaisavljević.

Usporen porast industrijske proizvodnje

Što godina više odmiče, dinamika porasta industrijske proizvodnje u komuni sve više se usporava. U prvih pet meseci industrijska prizvodnja iznosila je 7,4 milijardi. Ako se uporedi sa odgovarajućim prošlogodišnjim periodom, kada je njena vrednost procenjena na svega 6,3 milijardi, dobiće se povećanje od 17,4 odsto, ali je to povećanje varljivo, pošto su u međuvremenu znatno porasle i cene…

…Najveće povećanje postignuto je u ciglani „Sloga“, koja je više nego udvostručila proizvodnju. Za njom dolaze „Dunav“ iz Čelareva sa 66 odsto, „Nameštaj“ sa 37,3 odsto „Vunoplet“ sa 28,6 odsto, „Merkur“ sa 22 odsto itd.

 

Najviše teškoća imaju za normalan rad Industrijski kombinat i preduzeća metaloprerađivačke i drvne industrije. Teškoće nastaju uglavnom usled nedostatka sirovina, plasmana gotovih proizvoda i nedostatka obrtnih sredstava.

Što se tiče plana proizvodnje za prvih pet meseci ove godine, premašili su ga jedino „Nameštaj“, „Vunoplet“ i užarija „Dunav“, a sva ostala preduzeća su ga podbacila…

…Zabrinjava međutim, povećanje zaliha gotovih proizvoda, koje u poređenju sa prvih pet meseci prošle godine, iznose čitavih 27 odsto. Povećane su i zalihe sirovina, ali to ne predstavlja nekakvu opasnost, jer je i vrednost proizvodnje u međuvremenu nešto povećana.

„Nismo jedini krivci“

Sudija za prekršaje Opštinske skupštine u Bačkoj Palanci, izrekao je nedavno novčane kazne sedmorici mladića iz Gajdobre, koji su samovoljno napustili brigadu mobilisanih branilaca. Ova vest iznenadila je ne samo njihove sugrađane već i mnoge druge građane naše komune…

…Interesujući se za motiv ovog nemilog događaja, prošlog četvrtka smo posetili Gajdobru. Prvo smo razgovarali sa sekretarom Mesnog komniteta Saveza komunista Milanom Radovanovićem.

– Postupak omladinaca me je iznenadio – rekao nam je Radovanović. –Iznenadio me, jer znam da su sve to veoma dobri dečaci koji do sada, ni u školi, a ni u selu nisu bili poznati kao prestupnici. Ja sam neke od njih predložio za prijem u članstvo Saveza komunista. Eto, Slavko Kurteš je bio jedan od kandidata. Slavko je zaista vredan i pošten omladinac o kome u selu niko ne može reći ništa rđavo. Poznajem i ostale Svetko Vuković, učenik Tehničke škole u Bačkoj Palanci, zamolio je pre demobilizacije upravu Zemljoradničke zadruge da ga primi da radi na kombajnu…

…Sedamnaestogodišnji učenik Tehničke škole u Bačkoj Palanci Svetko Vuković, bio je drugi omladinac sa kojim smo razgovarali.

– Mene su najviše vređali postupci rukovodstva Štaba – rekao nam je Svetko. – Naše greške nisu merene istim merilima kao i drugih. Zašto su nam stalno govorili da smo pozvani nečijom greškom? Mi smo svesni da smo pogrešili, ali u čitavom događaju nismo jedini krivci.

– Sećam se – počeo je svoju priču učenik gimnazije u Novom Sadu Slavko Kurteš koji je pre demobilizacije osam dana radio u omladinskoj brigadi

-Jednoga dana nas četvorica smo bili bolesii. Lekar nam je zabranio da idemo na gradilište. Bili smo prehlađeni. Onda je došao Bor aNinkov i sve nas oterao da radimo. Komandant brigade Gvozdenović vikao je na nas od prvoga dana, govoreći da su svi Gajdobrani isti…

Dnevno trideset hiljada džakova

Kada je Dunav zapretio katastrofom iznenada se stvorio novi poblem: kako dopremati džakove na nasipe. Nijedno prevozno sredstvo više nije moglo do njih da dopre. Kolone ljudi sa teškim džakovima na ramenima nisu mogli da prenesu dovoljno punih vreća na nasipe koje je rastuća voda mogla da prelije. Onda su ribolovci ponudili pomoć. Njih preko stotinu došlo je sa svojim čamcima. Tamo gde je bio onemogućen prilaz prevoznim sredstvima, čamci su lako stizali sa dragocenim teretom.

Nasipi su počeli da rastu.

-Ribolovci su radili svojski – kaže predsednik Udruženja Vasa Bajilov. – Nije se desio ni jedan slučaj da neki od pozvanih nije došao. Za vreme nisu pitali…


Pogledajte: Leto 1965. godine: Reč „poplava“ je svuda prisutna

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here