Ako je poslodavac zaposlenog uredno prijavio na obavezno socijalno osiguranje i redovno uplaćivao doprinose, u slučaju bolesti zaposleni ima pravo na bolovanje i pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja.
Bolovanje („privremena sprečenost za rad usled bolesti“) je regulisano putem više zakona (Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju). Postoje različite vrste bolovanja, različiti su iznosi koji se isplaćuju, uplatioci i regulativa.
*O porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta već smo pisali ranije i možete se informisati posredstvom linka: OVDE
Kada zaposleni ostvaruje pravo na bolovanje i naknadu zarade?
- najčešće zaposleni otvara bolovanje zbog „obične“ bolesti ili povrede van rada;
- bolovanje može da se otvori i u slučaju profesionalnog oboljenja i povrede na radu;
- zaposlena koja je u drugom stanju može da otvori trudničko bolovanje (usled komplikacija vezano za održavanje trudnoće);
- pored toga, zaposlenom pripada naknada zarade za bolovanje i u sledećim situacijama:
- dok neguje bolesnog člana uže porodice;
- za slučaj dobrovoljnog davanja organa i tkiva;
- zbog mere obavezne izolacije kao kliconoše ili kod pojave zaraznih bolesti u okolini;
- ako je određen za pratioca bolesnika koji je upućen na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto ili dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Ko isplaćuje naknadu za vreme bolovanja?
Kod običnog bolovanja i povrede van rada za prvih 30 dana naknadu zarade isplaćuje poslodavac direktno iz svojih sredstava. Za bolovanje preko 30 dana naknada se isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Takođe, kod trudničkog bolovanja naknadu za prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a od 31.dana bolovanja Fond za zdravstvo.
U slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, kao i kada je zaposleni sprečen da radi zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa, naknadu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava sve vreme dok zaposleni odsustvuje sa rada.
Koliko para dobijam dok sam na bolovanju?
Zaposlenom pripada 65 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (pre meseca u kojem je otvoreno bolovanje) u sledećim situacijama:
- usled bolesti ili povrede van rada;
- zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
- zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice (pod uslovima koji su utvrđeni Zakonom o zdravstvenom osiguranju);
- u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, ili dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Zaposlenoj koja je na trudničkom bolovanju naknada se izračunava tako što se uzima prosečna zarada koju je ostvarila u periodu 12 meseci pre meseca u kojem je otvoreno bolovanje. Ako žena nije ostvarila zaradu za svih 12 meseci, osnov za naknadu zarade za one mesece u kojima nije radila je minimalna zarada.
Zaposlenom pripada 100 % prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad) u dva slučaja:
- kod profesionalne bolesti ili povrede na radu;
- u slučaju dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.
Vezano za aktuelnu situaciju, ako zaposleni mora da odsustvuje sa posla zbog korona virusa, poslodavac mu isplaćuje 65 % prosečne zarade u odnosu na zaradu koju je ostvario u proteklih 12 meseci. Postoji preporuka Vlade za poslodavce da se omogući isplata naknade u iznosu od 100 % za sve koji se nalaze na bolovaju zbog korona virusa ili se nalaze u tzv. „samoizolaciji“.
Ali ovo je dakle preporuka koja nema obavezujuću snagu, i na poslodavcu je da odluči da li će isplatiti naknadu od 65 % ili naknadu u punom iznosu.
Izuzetak su zdravstveni radnici i radnici zaposleni u socijalnoj zaštiti kojima pripada puna naknada od 100 %. Takođe, zaposlenima u komunalnim preduzećima zbog posebnog kolektivnog ugovora, pripada puna naknada.
