Старост нас не спречава да одржимо традицију матурских сусрета. Није лако рећи, а камоли дочекати, 66 година од матуре. Дугачка је стаза коју смо прошли. Борили смо се са послератном немаштином, чак ни књиге нисмо имали. Хватали смо белешке из предавања професора. Ипак, били смо задовољни и чекали боље дане. Тако је и било. Било је боље, али не као сада. Садашњост је лепа, а прошлост незаборавна.
Скромност је врлина која одржава другарство. Ту смо МИ. Сваке школске године ишли смо на екскурзију широм слободне Југославије и на копну и на мору Јадранском. Задња екскурзија је била 26. 9. 1955. године. Дестинација: приморје и море: Ловран, Ика, Ичићи, Ријека па бродом до Дубровника. Ту имамо и фотографију нас 60 на дубровачкој тврђави са професорима Мирком Шијачкими и Софијом Јовановић. Лепо и незаборавно. Али свему дође крај. Почело је осипање. Испочетка ређе, а онда све чешће. Две трећине се преселило у вечност. За последњих годину и по дана петоро: Јулка, Вера, Карло, Анђелка и Бранко. Вечност јесте, али заборав није. Ми, који смо још ту у овом свету користимо стихове песме: „Стани мало хеј животе“. Имамо само једну жељу да се састанемо и 2023. године.
